Прочитај ми чланакСрбија спремила мере уколико број избеглица буде већи од шест хиљада. Могуће враћање у земље из којих су ушли, али и у државе порекла. На кључним тачкама поставиће се видео-надзор.
Србија спремила мере уколико број избеглица буде већи од шест хиљада. Могуће враћање у земље из којих су ушли, али и у државе порекла. На кључним тачкама поставиће се видео-надзор.
Враћање миграната у земље из којих су ушли на нашу територију или у земље порекла, ако с њима имамо потписан уговор о реадмисији, једна је од опција за којима ће Србија посегнути ако број придошлица пређе 6.000 – сазнају „Новости“.
Мада цео систем још није пребукиран, неки центри, попут Сјенице и Тутина, попунили су све капацитете. У сјеничком центру, капацитета 200 особа, борави 230 миграната, а у Тутину 125 од 130, колики је капацитет. У Центру у Прешеву тренутно је 653 људи, што је половина капацитета овог центра. Према речима Немање Божовића из Комесаријата за избеглице на два-три дана стижу групе од по 30-40 миграната, који су ухваћени у илегалном преласку границе, углавном из Бугарске. Међу њима има жена и деце.Ј. С.
Наиме, на толико су пројектовани српски капацитети, и толико смо на почетку кризе рекли да можемо да угостимо.
Осим тога, на неуралгичним тачкама биће постављен и видео-надзор, односно специјалне камере које ће реаговати на покрете чак и у мраку.
Тренутно се у српским центрима, што привременим, што сталним, налазе 4.294 особе. Капацитети, поручује комесар за избеглице Владимир Цуцић, скоро да су попуњени, али ситуација још није драматична.
– Уколико број избеглица буде већи од 6.000, макар и за једног човека, јавља се опасност да систем почне полако да пуца – каже Цуцић. – Не можемо да постанемо стајалиште или чекалиште, нити да дајемо лажну наду људима да се неко у Европи радује доласку економских миграната, који сада доминирају.
Он, такође, истиче да све земље балканске руте морају подједнако да сносе терет. А то се не дешава. Неки су обећавали пријем између 3.000 и 5.000 људи, а примили су мање од 100.
– Кроз Србију је у протеклих годину и по прошло више од 700.000 избеглица и миграната. Показали смо солидарност и хуманост, организовали прихватне центре, превоз, обезбедили храну, одећу и лекарску помоћ – рекао је шеф дипломатије Ивица Дачић на састанку Генералне скупштине УН о избеглицама и мигрантима. Он је констатовао да мигранти теже ка северним чланицама ЕУ, а када се на рути затварају пролази, постоји опасност да Србија постане „уско грло“ и да више хиљада људи остане у њој заточено.
– Не желимо да подижемо зидове и спремни смо да покажемо солидарност и сносимо део терета кризе, али као земља са проблемом дуготрајног расељења већ више од двадесет година, немамо капацитете да будемо дугорочно, масовно прихватилиште за мигранте – поручио је Дачић.
И министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је на конференцији Прашког процеса „Заједничко решавање изазова“, у Братислави, да у суочавању са мигрантском кризом Србија, заједно са партнерима и суседима, жели да пронађе решење за бољу контролу граница и да свака земља на рути мора да преузме свој део терета. Он је истакао да је важно одговорити на питања како се опходити према економским мигрантима, како победити илегалне преласке границе и како се изборити са кријумчарима људи.
Стефановић је колеге упознао и са чињеницом да је Влада Србије пре неколико дана усвојила нови план реаговања у случају повећаног прилива миграната у периоду од октобра 2016. до марта 2017. године, који подразумева адекватну заштиту мигрантске популације током зиме.
Иначе, заједничке патроле полиција Србије и Словачке од октобра ће патролирати дуж српско-бугарске границе ради сузбијања илегалних миграција и других недозвољених активности – договорили су у Братислави министри унутрашњих послова две државе Небојша Стефановић и Роберт Калињак.
Они су потписали меморандум о разумевању између министарстава унутрашњих послова Србије и Словачке о заједничким патролама на територији Србије, којим је предвиђен долазак 15 словачких граничних полицајаца у октобру.
ОДЛАЗАК КОСОВА СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ
На министарској конференцији у Братислави, домаћин Словачка је потпуно игнорисала захтеве самопроглашене државе Косово да они на скупу буду представљени у складу са Бриселским споразумом. Имајући у виду да је реч о међународној конференцији, а не регионалној иницијативи, Словачка је тзв. Косово представила у складу са Резолуцијом 1244, што је наљутило министра унутрашњих послова лажне државе. Он је због тога напустио конференцију. Домаћин томе није придао никакав значај, већ је састанак одмах настављен као да се ништа није догодило.
