Прочитај ми чланакЕколошка активисткиња, Марија Алимпић, испред покрета "Заштитимо Јадар и Рађевину" и Коалиције за одрживо рударство у Србији (КОРС), објаснила је објавом у Фесбук групи “Заштитимо Јадар и Рађевину“, да се спрема превара грађана Србије.
Текст преносимо у целости.
FOTO: Facebook
Једно од занимиљивијих дешавања у групи у последње време (осим редовног пљувања по издајницима, али то нам већ дође онако уз јутарњу кафу као део свакодневне рутине), јесте лавина коментара покренута објавом о тзв. еколошком устанку.
Свашта се ту могло видети и још увек може видети, широк дијапазон од теорија завере преко „што баби мило то јој се и снило“ до „ух, боли ова истина, ајде да зажмурим док не прође“.
А шта се тачно дешавало знају ваљда људи којима се то дешавало, једноставно је. Не могу ја да знам шта се дешава у комшијској кући боље од њих самих, ма колико да их волим. С обзиром на то да смо добили много питања и да многе занима, а да ми од самог почетка дајемо саопштења и извештаје о нашим акцијама (осим кад нешто љубоморно чувамо из стратешких разлога), ред је да будете обавештени из прве руке и о овоме. Не знам зашто је било ко мислио да ћемо ћутати о овоме.
Све у објави која је пуштена у групу је тачно. И зашто је ико мислио да ћемо ћутати? Нисмо контактирани поводом тзв. устанка. Зашто нас то не погађа? Зато што нас предизборне кампање не интересују. У заробљеној земљи је можда легитимно, мада смешно правити предизборну кампању, али је апсолутно сигурно застрашујуће користити несрећу свих нас за тако нешто.
Заштитимо Јадар и Рађевину и КОРС су од самог почетка бављења овим, сам проблем поставили у јавни простор и то као политички. Јасно и недвосмислено смо показали вољу за сарадњом са политичким сектором ове земље у циљу не само решавања овог питања, него утицаја на политичке групације ради мењања њихове свести и схватања да се морају бавити и екологијом, да не бисмо ми активисти цео живот провели гасећи појединачне пожаре и то привремено.
Док сам ја говорила и писала о томе да је све политика, да нам је угрожен суверенитет земље и да ово не сме бити само еколошко питање, окупљени око великог-малог вође су се згражавали, пљували нас и вређали, иако ни Звездан ни ја НИКАДА нисмо били чланови нити једне политичке странке (премда о томе круже лажи које сте, сигурна сам чули). Није им то било довољно, него су упорно ударали на целу опозицију (каква је-таква је, бољу немамо) и забрањивали им јавно да се појављују на било каквим скуповима. Ваљда се политичар и слободни грађанин међусобно искључују, шта знам. Живимо у друштву које је политички уређено и координисано и то вам је што вам је.
Е сад, кад знамо сви јавно да ће на овом скупу говорити Зеленовић и Радомир Лазовић (Не давимо Београд), питамо (онако реторички) је л’ ово и даље грађански протест или предизборна кампања? Нисмо само ми били у ребусу. Има покрета који су писали организатору, постављали питања. Одговор никад нису добили.
Дакле, Заштитимо Јадар и Рађевину и КОРС јесу за сарадњу са свим заинтересованим политичким структурама (осим СНС, они нису структура него аморфна маса глупости, грамзивости и бахатости) које су у стању да проблему приђу озбиљно и да се држе јединог правог захтева РУДНИКА НЕЋЕ БИТИ. Оног тренутка кад се испостави да нису искрени или да мењају захтев, даље са нама неће моћи. Исто је важило и за удружења цивилног сектора и тзв. НВО. Ту је већ други проблем. Док политичари рачунају шта ће и како ће кад дођу на власт (о чему би другом), НВО сектор има много више рачуница (не сви наравно, али већина да).
Оно што не може, то је да сами дозволимо да ова прича постане предизборна кампања уз нашу помоћ, а то би био случај кад бисмо се приклонили тзв. устанку.
Сад, рећи ће неко „ма ви сте сујетни… не можете заједно…бла бла…“ Овако, не ради се о сујети него о принципима. А о принципима се не преговара. Даље, ситуација са свим рудницима је озбиљна и у последице планираног рудника смо толико сигурни, да шта год да се деси, хоћемо мирно да спавамо, било рудника или не.
Миран сан се не обезбеђује сарадњом са опскурним ликовима, под истрагама, сарадницима бивших и садашњих власти, са онима за које де факто знате да су у овоме да би се домогли новца, са оним који кмече „ја сам гласао СНС кме кме, па ја сам вас гласао кме кме, па ја сам листиће и сликао….“ (урадиће то опет јер не капира узрочно-последичну везу са тим што је урадио и са овим што се сад дешава), са онима који злоупотребљавају проблем ради самопромоције нудећи плацебо решења (петиције, него кад ће она нота од ЕУ парламента) и са онима који издају.
Е ту смо дошли до великог-малог вође, Ћуте (ово мали додајем да се не увреди преЦедник).
Елем, у новембру 2020. поменути господин се у једном разговору сам излане, мислећи да ја то имам, да је добио инсајдерски текст. Онако упорно, по обичају, навалим да ми га пошаље. После неколико безуспешних покушаја, стигне текст на мој мејл. Имам шта и да видим, текст на 15 куцаних страна са детаљима пројекта до тад непознатим и саветима за обарање студија. ТЕКСТ анониман и ЈАСНО НАСЛОВЉЕН НА НАШЕ УДРУЖЕЊЕ и потенцира РАЂЕВИНУ. Види се да је скениран са папира, пише да је послат нама, али га никад нисмо добили.
Ево питам како је то уопште дошло до њих, а до нас никад није? Ко сад сме да викне служба као у коментарима? И тај документ и доказ нечије добре воље, драги нам Ћута пошаље Зорани Михајловић.
Чија је генијална идеја била да преговара и да се тражи мораторијум на МХЕ на Старој и то на одређен број година? Још једно привремено решење, али кога брига, за 15 година ће се заборави.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 9, 2021
Е па, ми са људима који овакве папире шаљу Зоранама, састају се са преЦедником и дају му леигитимитет који НЕМА, одлазе на пријеме код разних инвеститора без знања локалних удружења, урлају и вичу на саговорнике, зову друге активисте телефоном и вређају их, пљују опозицију а власт тек кад схвате да су се занели, изјављују да нису против рудника (Зиђин, и не знам шта је овде горе, да зна или да не зна шта говори) једноставно не радимо.
Може да вам се свиђа и не мора, ваша ствар, али је апсолутно истина.
29.7. у Лозници кад је требало показати локалној власти крајњу одлучност, сви велики устаници нестадоше, и Ћута и Зеленовић и Добрица и Лазовић и комплет Не дамо Јадар са ПАКТ-ом. Остало нас десеторо да их вијамо по улици.
И на крају, али не мање важно: већина „великих“ који су за Рађевину чули само приликом оснивања овог удружења, а и даље имају оријентационих проблема да је нађу, сад се фрљају и дају себи за право да уопште о овоме говоре и даље “заборављајући” да је тамо планирано уништавање 200ха здраве шуме, смештање милиона тона отпада које ће загадити све водотокове од којих се у долини многа села снабдевају водом. По том не спомињању Рађевине и кмекању „а где ћу ја“ препознаћете борце за саме себе или пак за Природу и културно наслеђе.
Овај лакмус папир важи и за активисте и за стручњаке. Наравно, напрасно увођење Рађевине у дискурс где је није било а након овог текста, неће бити уважено.
Кад смо већ код истине, задивљује ме број оних који се никад јавили живи нису у групи нити ишта смислено написали а синоћ су искочили да бране све ово горе побројано.
Напредњаци би требало да патентирају ботовски систем јер се примио и у другим организацијама.
Јао, збаоравих силлy ме, можда тај систем и потиче из неке друге организације
Брехт рече овако „Човек који не зна истину је само идиот, али човек који зна истину и зове је лаж, је злочинац.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 9, 2021
