Pročitaj mi članakTreći mandat na mestu ministra zdravlja, Zlatibor Lončar započeo je novim najavama o uvođenju obaveznih preventivnih pregleda, što je bio ključni deo njegove retorike i tokom drugog mandata do 2022. godine. Nažalost, redovni pregledi i pozivi na iste, do danas nisu zaživeli, iako je građanima čak i prećeno, da će sami morati da plaćaju deo lečenja, ako dobiju rak, a da se prethodno nisu odazvali na skrininge.
Лончар је са најновијим мандатом одлучио да обнови програм бесплатнх превентивних прегледа, који су званично уведени још пре пет година, али никада нису у потпуности заживели.
„Организујемо поново бесплатне превентивне прегледе, јер хоћемо да чујемо грађане, хоћемо у једној опуштеној атмосфери да разговарамо с њима, да их саслушамо, видимо које су њихове замерке, које су идеје, како да учинимо систем бољим, који ће одговарати и њима и нашим здравственим радницима“, истакао је министар, након превентивних прегледа који су јуче обављени у чак 200 установа, над готово 23.000 људи.
Ко оболи од рака плаћа 35 одсто трошкова лечења
Подсетимо, у време Лончаровог министровања, 2019. године, донет је нови Закон о здравственој заштити, који, између осталог, одређује да је “појединац дужан да се одазове позиву за циљани превентивни преглед, односно скрининг, као део друштвене бриге за здравље појединца.”
Такође, исте године, пре доношења закона, у време Лончаровог другог мандата, из Министарства здравља најављено је и да ће сваки пацијент, који се не одазове овом позиву за преглед, а касније се разболи од рака, сам плаћати 35 одсто трошкова лечења.
“Уколико пацијент неоправдано не дође на скрининг преглед, а касније оболи, учествоваће у трошковима даљег лечења болести у износу од 35 одсто”.
Тачније, према овом закону, сваки грађанин мора да се одазове на скрининг прегледе карцинома дојке, грлића материце и дебелог црева.
„На пример, ако говоримо о скринингу карцинома дојке, свака суграђанка ће бити позвана на мамографски преглед. Она ће бити у могућности да, ако јој искрсне нека обавеза, било породична, било пословна, тај долазак на скрининг оправда. Само они који буду три пута позвани у двогодишњем циклусу, а не донесу никакво оправдање, мораће да партиципирају 35 одсто цене лечења у случају да оболе од карцинома“, изјавио је 2019, тадашњи државни секретар Министарства здравља Берислав Векић.
У то време, он је истицао да се сваки дан упућује 1.520 позива женама за мамографске прегледе, око 850 упута за скрининг грлића материце и 1.700 позива за скрининг карцинома дебелог црва. Телефони грађана су, међутим, у протеклих неколико година, престали да звоне.
Тада је нагласио и да се цена, коју ће пацијент морати да плати, одређује у зависности од дана када је пацијент смештен у болницу, терапије и на ком одељењу лежи.
Нема лекара, ни опреме, али прегледи обавезни
Међутим, како су позиви грађанима убрзо по доношењу новог Закона још 2019, затајили, заборавило се и на партиципацију у лечењу рака, односно кажњавање онколошких болесника, који се нису на време превентивно прегледали.
Од ових планова се, изгледа, није одустало, па Лончар са повратком на чело српског здравства, након кратке паузе од годину и по дана, поново форсира превентивне прегледе, који захтевају бројне предуслове, који у нашем здравству не постоје.
Наиме, чак и да држава има озбиљне намере да уведе превентивне прегледе, ова “мисија” била би тешко изводљива, јер у већини домова здравља и општих болница, нема довољно кадрова који би позивали грађане, не постоји ни воља међу здравственим радницима, који за мале плате већ раде преобиман посао, а у многим објектима у унутрашњости земље, нема ни медицинске опреме која би подржавала овај подухват.
“Колеге не позивају на превентивне прегледе јер не знају где ће пре од посла. Дешава се да нас двоје или троје примамо пацијенте са којима треба да ради пет или шест лекара, али њих нема. Администрацијом се бавимо више него људима, јер просто морамо, а плате су нам мизерне и то убија сваку вољу. Јасно је да превенција спашава живот и да је неопходна, али прво неки други услови морају да се побољшају”, каже за Нова.рс докторка из једног београдског дома здравља, која је замолила да остане анонимна.
Нема лекара, ни апарата
У мањим местима у Србији, проблем су и кадрови и опрема.
“У малим местима се дешава да нема медицинске опреме за комплетан преглед или нема обучених људи који знају да раде са тим апаратима. Код нас је ситуација таква да имамо ЕКГ у дому здравља, а ултразвук у Општој болници са којом смо спојени. Пацијенте шаљемо код колега, кад код нас заврше основни преглед и лабораторију, комбинујемо се. Мојим пацијентима редовно радим превентивне прегледе, не позивам их, него кад дођу на контролу, договоримо се кад шта да раде. Иначе, по правилу би требало да домови здравља позивају на скрининг, мамографију, превенцију генерално, али то се углавном не дешава”, каже за Нова.рс докторка из Дома здравља у Горњем Милановцу.
Наше саговорнице, као и њихове колеге, међутим, истичу да су грађани врло заинтересовани за превенцију и да је јуче, у недељу 19. маја, велики број људи дошао на прегледе, а код лекара су могли и они без здравственог осигурања.
“Највише људи радило је ултразвук стомака, сви су ишли на ЕКГ и у лабораторију. То је оно основно што је потребно, али превентивни преглед требало би да обухвати још анализа и тестова. Наш народ је генерално сиромашан, људи без осигурања су долазили и кажу да немају новца да плате приватнике, а не сећају се кад су последњи пут били код лекара, иако имају бројне сметње”, прича наша саговорница, докторка из београдског дома здравља.
Подсећамо и да је у недељу у 200 здравствених установа широм Србије, близу 23.000 грађана обавило превентивне прегледе, са или без здравственог осигурања и без заказивања и упута. Грађани су имали прилике да измере крвни притисак, ураде ЕКГ и ултразвучни преглед абдомена (стомака), провере ниво шећера у крви и комплетну крвну слику у лабораторијама.
Из Министарства здравља објаснили су да после две године поново покрећу акцију бесплатних превентивних прегледа, која је иницијално организована у циљу превенције и ране дијагностике болести, али и обнављања поверења између медицинских радника и пацијената. О условима који недостају здравственим радницима, као и установама, како би несметано могли да обављају ове прегледе, још није било речи.
Владимир Гајић: Инфостан укинути или реорганизоватиhttps://t.co/RSUlUOcKn9
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 19, 2024
