Прочитај ми чланак

ЉУБИША ДИКОВИЋ НАЈАВЉУЈЕ ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ: Ко би могао водити српску војску?

0

Ни месец дана након одавања почасти припадника Војске Србије четничком команданту Дражи Михајловићу, начелник Генералштаба ВС Љубиша Диковић објавио је да су се стекли услови за његово пензионисање. Мада та његова изјава не значи да ће он и заиста отићи у пензију, необично је да први човек српске војске путем медија најављује свој могући одлазак.

Ово је заправо први пут да начелник Генералштаба на једној телевизији објављује да је испунио све услове за пензионисање. Његови претходници углавном су одлазили тихо или после јавних сукоба са министрима одбране, што је био случај са генералом Здравком Поношом и Драганом Шутановцем.

– Апсолутно сам спреман за пензију. Могу одмах отићи. То је једноставна ствар, а уколико и останем у служби биће све по закону – рекао је изненада Диковић за ТВ Н1.

Оваква објава Диковића долази након непуних месец дана од полагања венца српских војника на споменик Дражи Михајловићу на Равној Гори, за шта је, према нашим информацијама, одобрење дао управо он. Тада су нам у Министарству одбране незванично рекли да ће бити покренута истрага, а остало је отворено питање да ли је одлазак првог човека ВС управо њен резултат.

Међутим, у кабинету Александра Вулина сада (неформално) кажу да Диковићев евентуални одлазак нема никакве везе са том афером, јер је он испунио све услове за пензију, односно има навршених 40 година стажа и 58 година живота.

– По закону, он може још најдуже две године да остане на том положају, а да ли ће и још колико бити зависи од председника Србије, који доноси коначну одлуку на предлог министра одбране – наводи саговорник „Блица“ из Министарства одбране.

„Било би очекивано да оде у пензију“

Војни аналитичар Александар Радић сматра да би било за очекивати да Вучић донесе одлуку о одласку у пензију начелника Генералштаба. Он додаје и да евентуално пензионисање Диковића нема никакве везе са одавањем почасти Дражи Михајловићу, будући да је евидентно да је та афера заташкана.

– Очекивано би било да Вучић донесе одлуку о пензионисању Диковића, јер се не може успехом оценити стагнација у Војсци Србије. Диковић је инсистирао на формалној дисциплини и то је било све. Никаквог напретка у ВС није било. Он је такође предуго на тој позицији, чак шест година, а трудио се да остави утисак своје незамењивости. Ми у закону немамо дефинисано колико дуго неко може да буде на челу Војске, а у иностранству је то период од три до пет година – објашњава Радић.

Он додаје да су најмање годину дана упражњене друга и трећа позиција у ВС.

– У фебруару прошле године отишао је у пензију заменик Диковића, а у јуну исте године заменик команданта Здружене оперативне команде. После његове, то су најважније позиције у Војсци, а он им до данас није нашао замену – истиче Радић.

Ко су могући наследници?

У војним круговима већ се прича ко би могао да наследи Диковића на место начелника Генералштаба, а како каже наш саговорник, то би могли да буду комадант копнене војске Милосав Симовић и помоћник министра за политику одбране Милан Мојсиловић.

Милосав Симовић, од капетана до пуковника, био је најмлађи у свим чиновима. Са навршеном 41. годином постао је најмлађи генерал у историји српске војске, а један је од власника почасног пасоша Србије.

foto: screenshot

 

Поједини медији су објавили да је био кандидат за Диковићевог заменика, али је он то наводно одбио, стављајући до знања да га интересује искључиво место начелника Генералштаба. Наводно је омиљен међу војницима, строг, али праведан.

Медији су писали и да је својевремено одбио да лично добије признање за племенити подвиг године, већ је затражио да носиоци признања буду сви запослени у 4. бригади, који су помагали при организовању хуманитарних акција у селима Копнене зоне безбедности…

foto: screenshot

 

Када је добио Седмосептембарску награду, новчани износ је уплатио за изградњу споменика који је у центру Врања подигнут погинулим војницима, полицајцима и цивилима од 1990. до 2003, а помогао је и да тамошњи Гарнизон добије спомен-собу.

И Симовић и Мојсиловић били су на ратиштима деведесетих година, с тим што је Мојсиловић, био и шеф војног представништва у Мисији Србије при НАТО.

Он је обављао и дужност председавајућег међународне саветодавне групе у центру за безбедносну сарадњу RACVIAC .

Такође, Мојсиловић је био и на месту начелника оперативног оделења у Команди оперативних снага Војске Србије, заменика команданта Здружене оперативне команде у Генералштабу и команданта Копнене војске.