Прочитај ми чланак
(Вечерње Новости)
ЛЕСКОВАЦ – Лука, Василије и Лара, тројке које су 30. јула рођене у лесковачком породилишту, нису изненађене нашом посетом. Навикнути на медијску и сваку другу пажњу шкљоцање фото-апарата су пропратили мешкољењем и протезањем, као да позирају. Госте знају да дочекају и понеким осмехом, а можда нам се и учинило.
– И поред тога што су бебе превремено рођене и што су мале телесне масе, оне су виталне и у стабилном стању и у даљем току очекујемо да нећемо имати већих проблема. Оне ће остати код нас неколико недеља, односно док и најмања беба не буде довољно порасла да може да иде кући – казала је др Валентина Виденовић, шеф Одељења неонатологије.
Са бебама ће бити и њихова мама Александра Костић (20) из Губеревца, којој осмех не силази са лица. Каже да јој током трудноће није било тешко, али да је имала бојазан хоће ли све бити у реду.
МАЛИ КОСТИЋИ
ЛУКА, Василије и Лара Костић зачети су природним путем, а на свет су дошли царским резом. Први се родио Лука (1.900 г, 47 цм), затим је на свет стигао најразвијенији Василије (2.150 г, 50 цм), а онда је светлост дана угледала мала Лара са само 1.650 грама и 45 центиметара дужине.
– Осећај да имате тројке је неописив. Велика срећа. Највећа. Када сам сазнала прво сам помислила – како ћу ако све троје буду плакали у исто време. Кога да прво нахраним или да пресвучем – прича ова млада мама из које исијавају радост и ведрина.
Када је видео бебе, тата Милош (25) је само ћутао и плакао од среће. Он и његова породица су све време подржавали Александру, која је уверена да би без њих све било много теже.
– Пацијенткиња је била веома одговорна. Стално смо биле у контакту и тачно је да је веома важна сарадња супруга и породице, која је била изузетна. Све је текло по плану. Ниједног тренутка нисам имала дилему да ли да пацијенткињу упутимо у неку већу установу иако се ради о високоризичној трудноћи од спонтаног или превременог порођаја. За нашу болницу је велики успех да се оваква трудноћа изведе до краја и да се заврши успешно – истиче др Татјана Николић, која је „водила“ Александрину трудноћу.
Иако са супругом и његовим родитељима живе у скромним условима, Александра ниједном речју није поменула да очекује било чију помоћ. Милош, који је професионални кувар, нема сталан посао, па покушава да обезбеди егзистенцију радећи као сезонац на грађевини, док је Александра радила у пекари у свом селу.
– С обзиром на то да немамо средстава, јер и одржавање трудноће није било јефтино, позајмићемо креветац и све друго што можемо, а прву неопходну опрему мораћемо да купимо. Надам се да ћемо се већ некако снаћи – каже ова скромна млада жена.
Костићима ће, осим љубави и пажње, недостајати много тога. Од нове веш-машине и климе за ове вреле дане, до гардеробе, пелена, влажних марамица и млека. Било би лакше да не мора „три пута све“, али је овако срећа три пута већа.
ДЕЦЕ СВЕ МАЊЕ
ПРЕМА званичним подацима, у Лесковцу су се тројке рађале четири пута (1986, 2008, 2010. и 2013), али су ово друге тројке, после скоро три деценије, које су све живе и здраве. У првих шест месеци ове године било је 13 близаначких трудноћа, а обављено је 707 порођаја – 60 мање у односу на исти прошлогодишњи период.
– Понадали смо се да смо прошле године са тек неколико беба више зауставили тренд константног смањења број порођаја, али се то није десило – са жаљењем је констатовао др Срђан Митић, начелник Одељења гинекологије са перинатологијом лесковачке Опште болнице, где је прошле године обављено 1.638 порођаја.
