Прочитај ми чланак
За пријаву породиљског боловања потребно је 12 докумената са чак 86 папира. И сви коштају. Не само пара, већ времена, труда и живаца, показује истраживање НАЛЕД-а. У овој књизи од докумената посебно место заузимају оригинали, а онда и фотокопије. То привреду годишње кошта 690 милиона динара. За тај новац могло би да се запосли 1.200 људи, који би годину дана примали просечну плату у Србији. Дотле породиљи тај трошак извуче из џепа, када јој је сваки динар велики као кућа, најмање 10.000 динара или четвртину просечне плате.
– Уз мало добре воље, ти трошкови могли би да се преполове. Потребно је само укинути обавезу подношења непотребних докумената и успоставити директну комуникацију између надлежних државних органа. Конкретне уштеде ће одмах уследити, а ко зна, можда буде ефеката и у погледу наталитета, у који се држава заклиње, док га сваком својом процедуром обесхрабрује – кажу у НАЛЕД-у.
Основ за остваривање тог права, а истовремено и извор проблема и за послодавце и за породиље, јесу измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом, оцењује Ђерђ Пап, порески стручњак. Намера законодавца била је спречавање злоупотреба, а после непуних годину дана примене нема података да ли је број злоупотреба смањен, али је то време било довољно да се јасно уоче проблеми и последице.
– Генерално, проблеме смо уочили у начину остваривања права породиља на накнаду зараде и у поступку преноса средстава за исплату породиљских накнада – сматра Пап.
Законодавац је, практично, пооштравањем услова за остваривање права на породиљску надокнаду утицао на енормно повећање броја докумената. Тај непотребно велики број докумената у пракси прикупљају заједничким снагама запослена жена, будућа породиља и послодавац. Вероватно свако од њих понаособ не би имао довољно ни снаге, а ни живаца да сам набави толику количину докумената, оцењује Пап.
– Вероватно су надлежни намеравали да овим прописом одврате послодавце од злоупотреба, прописујући прикупљање и гомилу непотребних папира, али су очигледно из вида изгубили породиље којима су де факто отежали остваривање права – каже Пап.
У сваком случају, кад у државним установама бирократе провере да ли су подаци из тих 12 докумената са 86 папира тачни и закључе да је послодавац поштен, издаје се решење породиљи о накнади коју ће примати наредних 12 месеци.
Ни друга страна овог модела није ништа боља. Како ствари стоје, породиља може остати без накнаде, без обзира што је држава измирила своју обавезу и рефундирала, односно вратила средства послодавцу. Из простог разлога што накнада за породиљско одсуство иде на терет државе. Послодавцу држава рефундира средства тако што уплаћује износ за породиљску надокнаду на рачун фирме. Проблем је у томе што новац за породиљску накнаду, уплаћен на рачун фирме, није заштићен. Паре немају боју, па се веома често дешава да оду у друге сврхе, поготово ако је рачун фирме блокиран. Породиља у том случају не добије накнаду, јер је његов новац одмах скинут с рачуна фирме да би се намирио дуг – упозорава Пап.
Он додаје да у време кризе, послодавци средства за породиљске накнаде често користе да би решили горуће проблеме. У пракси, породиље у таквим случајевима на своју накнаду чекају по више месеци, наводи Пап.
– Изгледа да је управо прописом омогућена злоупотреба средстава намењених породиљама. А та злоупотреба повлачи кршење права. У овом случају породиља. То значи да треба мењати пропис.
На срећу, решење постоји. То се зове посебан рачун који се користи за процедуру рефундирања средстава за боловања преко 30 дана – предлаже Пап.
Модел рефундирања средства за боловања преко 30 дана спроводи Завод за здравствено осигурање. Процедура је следећа: послодавац отвара посебан рачун за боловање. На тај посебан рачун РЗЗО уплаћује износ накнаде за боловање преко 30 дана. Рачун је заштићен тако што се средства не могу користити у друге сврхе осим за исплату боловања.
– Фирма може бити и у блокади, може јој рачун бити блокиран, али то нема утицаја на средства за исплату боловања која се налазе на посебном рачуну. У процедури РЗЗО, послодавац подноси обрачун, завод уплаћује износ за накнаду укључујући припадајуће доприносе и порезе на поменути посебан рачун и тек након тога послодавац исплаћује раднику боловање – предлаже Пап и додаје да ће то могућност малверзација свести на минимум.
Да ситуација у нашем социјалном и радном законодавству буде гора, код нас постоји 371 накнада и такса које привреда плаћа, а за узврат од државне управе не добија ништа. За само 77 њих, годишње се издваја 730 милиона евра, израчунали су стручњаци НАЛЕД-а. Проблем је што тај новац не иде у буџет, па је за многе накнаде и таксе тешко утврдити и ко их је наплатио и у ком износу. У Србији се годишње потроши око 1,35 милијарди евра на испуњавање законских процедура.
Квартални извештај НАЛЕД-а је показао да је до сада остало нереализовано више од 100 препорука, које је идентификовала владина јединица за свеобухватну реформу прописа и више од 50 препорука које је НАЛЕД регистровао у „Сивој књизи”, а односи се на смањење сувишних административних процедура.
Директор УСАИД пројекта за боље услове пословања Џозеф Лаутер оценио је недавно да се по питању добијања дозвола и бирократских процедура ствари у Србији не побољшавају.
Политика
