Pročitaj mi članakDemografija na Balkanu i zabrinjavajući podaci smanjenja stanovništva i porasta stope starosti podstakla je na razmišljanje i strane medije koji su se pozabavili ovom temom. List Ekonomist napominje da Srbiju godišnje napusti 50.000 ljudi, a da Vlada ne čini ništa kako bi sprečila iseljenje. Na duži period, konstatuje se u tekstu, to bi moglo da bude katastrofalno. Prosta računica je da bi u tom slučaju iz Srbije do 2050. godine otišlo još 1,5 miliona ljudi, odnosno jedan ceo Beograd.
Многобројни проблеми у Југоисточној Европи подстичу младе и талентоване људе у потрагу за бољим животом, а широм Балкана имамо све више старије популације и смањења броја омладине. Уколико се тај тренд настави, ово подручје би могло да буде озбиљно угрожено у будућности.
Serbia may have more pensioners than working-age people by next year https://t.co/2vrUgv1er1
— The Economist (@TheEconomist) August 26, 2020
Угледни страни лист Економист скреће пажњу на све веће одласке српског становништва у Немачку да тамо живе и раде, а како се наводи, због компликоване блиске прошлости на Балкану, милиони грађана Србије могу добити пасоше из суседних „матичних земаља“, нарочито ако је та земља у Европској унији.
Тако на пример, Срби све више посежу са хрватским или словеначким пасошима, што би им олакшало рад у иностранству као држављана Европске уније.
У целој тој причи једно је сигурно – становништво сваке од балканских земаља смањује се због емиграција и ниске стопе наталитета.
У прошлости смо имали примере да је популација расла након таласа емиграције, јер су многе жене имале и по шесторо деце. Сада мало њих има више од једног, а како наводи Економист, постоји могућност да Србија наредне године има више пензионера него радно способних људи.
Printscreen
Српски демограф Владимир Никитовић истиче да Владе на Балкану не спречавају исељење својих држављана јер се тиме теоретски смањује незапосленост у тој земљи.
Приметили смо да српска Влада и председник државе Александар Вучић константно потенцирају смањење незапослености као замену теза и спин, а истина је међутим, да се стопа незапослености смањује јер више десетина хиљада људи годишње напусти Србију.
Никитовић упозорава да би на дуже стазе последице емиграција становништава Србије могле да буду катастрофалне. Годишње нашу земљу напусти 50.000 радно способних људи, а међу 10.000 повратника у земљу је углавном становништво које је завршило свој радни век у иностранству и стекло право на пензију.
Никитовић је био члан Националне комисије за решавање демографске кризе у Србији, али Влада, како каже, није се понашала довољно одговорно по том питању.
Брачни парови се све мање одлучују на то да постану родитељи јер то носи са собом бојазан од недостатка заштите младих мајки којима прети отпуштање уколико затрудне, наводи Економист.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 27, 2020
Према тренутним пројекцијама истраживача и демографа, Бугарска ће рецимо до 2050. године имати 39% мање људи него 1990. Можемо да замислимо шта за 30 година очекује Србију, уколико се настави тренд исељења.
Под претпоставком да просечно 50.000 људи годишње напусти Србију, то значи да ће до 2050. године наша земља од последица емиграција изгубити бар још милион и по људи, односно један цео Београд.
Треба имати у виду и да се стопа наталитета свакодневно смањује, тако да је питање да ли ћемо за три деценије догурати до тог капацитета од 1,5 милиона исељених, јер неће више имати ко ни да се исељава.
