Прочитај ми чланакСамо троје од 33 правноснажно осуђених за корупцију добило је казну изнад минимума прописаног законом.
Само троје од 33 правноснажно осуђених за корупцију добило је казну изнад минимума прописаног законом.
Чињеницу да је окривљени остао без посла због кривичног поступка за примање мита, судови су у чак пет случајева ценили као олакшавајућу околност при одмеравању казне. Овај запрепашћујући податак изнео је мр Сретко Јанковић, судија Апелационог суда у Београду, на недавно одржаном саветовању кривичара на Златибору.
Судија је анализирао укупно 27 правоснажних пресуда за примање и давање мита, које је Апелациони суд у Београду донео од 2011. до 2015. године. Толико је укупно било коначних пресуда за мито на територији коју покрива овај апелациони суд, а то су виши судови у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву.
Осуђена су 33 окривљена (29 мушкараца и четири жене), од којих само двоје због давања мита и то су били власник приватног предузећа, и страни држављанин који је мито дао царинику. Један од њих је осуђен условно, а други је ослобођен казне.
У осталим случајевима реч је о службеним лицима која су примила мито, а међу њима је највише полицијских службеника и лекара.
Већина је осуђена на казну затвора, али је највећи број тих казни ублажен испод законом прописаног минимума од две године затвора. Од 25 осуђених на казне затвора, само је троје осуђено на казне изнад две године, а осталима је казна ублажена испод минимума. Законски максимум за примање мита је 12 година, а најтежа правоснажно изречена казна је три и по године затвора, дакле опет много ближа минимуму него максимуму. Најчешће су изрицане казне од годину дана, а следе казне од шест месеци затвора. У неколико ових случајева суд је одлучио да осуђеник издржава казну у свом стану. Изречено је и више условних осуда.
– У скоро свим случајевима, захтевани или примљени поклон је био новац, углавном девизни, а само у једном случају корист се састојала у плаћању аранжмана за летовање, укључујући и авионске карте. Износи примљеног новца крећу се од 300 динара до 19.000 евра. Може се закључити да је реч претежно о „ситној корупцији”, али то не може бити разлог да учиниоци „заслуже” такву благост судова код изрицања казни – каже мр Сретко Јанковић.
Из анализираних пресуда се чак и не види да ли је висина прибављене користи утицала на висину изречене казне. То се не види ни у предмету где је учинилац примио 19.000 евра и више од 70.000 динара, јер се у пресуди не наводи да ли је износ мита утицао на висину изречене казне, али је очигледно да није, каже судија, јер је окривљеном ублажена казна.
– Само у једном предмету суд је погрешно као олакшавајућу околност ценио „мале износе прибављене имовинске користи”. Ни првостепени ни другостепени судови не улажу довољно напора да образложе одлуку о казни, већ то раде рутински и површно. Образложења су шаблонска, стереотипна и уопштена – каже Сретко Јанковић.
Питали смо судију које су то олакшавајуће околности због којих су његове колеге ублажавале казну испод законом прописаног минимума.
– Углавном су цењене уобичајене олакшавајуће околности које се односе на личност окривљеног, као што су породичне прилике, да је окривљени ожењен, да је отац и слично, затим ранија неосуђиваност и старосна доб окривљеног, као што су младост или старост. Неке околности судови су погрешно ценили као олакшавајуће, на пример „коректно држање окривљеног у поступку, јер се уредно одазивао позивима суда”, а знамо да је то обавеза окривљеног. Чињеница да је неко изгубио посао никако не може бити олакшавајућа околност код примања мита, јер је управо злоупотребио своју јавну службу ради постизања незаконите личне користи – каже наш саговорник.
Иако се по изреченим казнама не би могло рећи да су судови тражили и отежавајуће околности, ипак се у појединим пресудама може наћи и ранија осуђиваност као отежавајућа околност. У једној пресуди је наведено да је окривљени био полицијски службеник чија је основна функција сузбијање криминала, а у једној одлуци је речено да је окривљени као доктор грубо повредио професионална и етичка начела лекарског позива.
– Првостепени суд је у једном случају погрешно као отежавајућу околност ценио то што је окривљени кривично дело извршио са умишљајем, што не може бити олакшавајућа околност, јер се примање мита може извршити само са умишљајем, а не и из нехата – каже судија.
Такође је поражавајући и податак да кривични поступци за примање мита веома дуго трају. У чак 16 предмета поступак је трајао дуже од пет година, док је само у једном предмету окончан у року од једне године. У чак три случаја прошло је 11 година од извршења кривичног дела до правоснажно изречене казне, један случај је трајао 16, а један 17 година. Судија Јанковић пита да ли казна изречена после 11, 16 или 17 година може остварити своју сврху.
– Анализа правоснажних пресуда је показала да је казнена политика судова за примање мита била изузетно блага, јер је у 80 одсто случајева окривљенима изречена ублажена казна – каже судија Сретко Јанковић.
Казнена политика је и неуједначена, јер је исти суд у сличним случајевима изрекао веома различите казне. На пример, један лекар је осуђен на 10 месеци кућног затвора, а други, у истом суду, на три године затвора. Тражили су новац за операцију, с тим што је теже осуђени захтевао мањи износ (350 евра), а блаже осуђени је два пута тражио нешто веће износе (400 и 700 евра). Додуше, Апелациони суд је, по жалби одбране, првом смањио казну на две и по године, а другом, по жалби тужиоца, повећао казну на годину дана затвора.
Неопходно је да се установи званична статистика о изреченим казнама, јер правосудна статистика не садржи потребне податке на основу којих би судије имале увид у ситуацију. Изрицање различитих касни за сличне случајеве, наглашава Јанковић, нарушава принцип једнакости грађана пред законом. Притом је Србија на 71. месту међу 168 земаља, према индексу перцепције корупције.
