Прочитај ми чланак
Међу њима, како „Политика” сазнаје, није било слаткиша, а то је и одговор на најчешће питање да ли се и у којој мери кондиторски производи из увоза контролишу на присуство ГМО.
Ова дилема постала је још израженија после вести да су амерички произвођачи хране „Марс“ и „Келогс“, неке од својих најпознатијих артикала почели да декларишу као генетски модификоване производе.
Поменуте компаније су за наш лист објасниле да се ГМО састојци налазе у слаткишима за америчко тржиште, док се за потрошаче у Европи и Србији користе посебне сировине које нису производ генетског инжењеринга.
На списку контролисаних производа, које је Министарство пољопривреде доставило нашој редакцији, нашли су се на првом месту соја и производи од соје – меркантилна соја, сојина сачма, сачма од уљане репице, изолована беланчевина соје, сојино млeко у праху и напици од соје и сојино брашно.
Такође анализама су подвргнути и узорци пиринча, кукуруза кокичара, готове смесе за пекарске производе, корнфлекс, флипс, мусли, тестенина од пиринча, пиринчане галете, биљни сир од соје и сармице од винове лозе са пиринчем.
„У два случаја утврђено је присуство, и то оба пута код хране за животиње, биљног порекла и издата су решења о забрани увоза“, кажу у Министарству пољопривреде.
Србија је, подсетимо, једна од малобројних земаља на свету која и даље не дозвољава гајење, увоз и промет ГМО и производа од ГМО што је један од разлога што и даље није чланица Светске трговинске организације.
У ЕУ је дозвољен увоз ГМО хране, али свака земља појединачно одлучује о томе да ли ће узгајати ГМ усеве. Према последњим подацима две трећине чланица или 19 земаља је до сада искористило право и донело одлуку против узгоја ГМ усева за целу или за део територије.
Оправдана је, дакле, иницијатива потрошача у Србији да граничне контроле буду чешће, с обзиром на близину тржишта на којима се ГМО храна несметано продаје, без обавезе да буде и декларисана.
У Министарству пољопривреде, међутим, кажу да је реч о скупим анализама и да рецимо службена контрола једног узорка пиринча, производа од пиринча или сојиног брашна кошта 9.000 динара, па до 20.000 колико стаје анализа кукуруза и производа од кукуруза.
Држава има уговоре са свега четири лабораторије у Србији – СП из Бечеја, „Биотек” из Сремске Каменице, Институт за молекуларну генетику и генетски инжењеринг из Београда и Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада.
Србија, у којој се из године у годину повећава број илегалних парцела под ГМ сојом (у 2014. години од 49 контролисаних парцела чак 45 је било под ГМ сојом), како незванично сазнајемо, планира да уведе рестриктивне мере против ових несавесних пољопривредника. Реч је о идеји да се онима који су једном затечени у овој нелегалној радњи ускрати могућност добијања субвенција.
И. Албуновић – Ј. Антељ / Политика
