Pročitaj mi članak

Koliko godina treba da radite da biste stekli prosečan stan u Beogradu?

0

Da bi građani Srbije kupili stan prosečne kvadrature u većem gradu, uz uslov da primaju prosečnu platu za to mesto i da ne troše ni dinar od nje, treba da rade od osam do jedanaest godina.

Ситуација је различита од града до града у зависности од цене квадрата, али и од висине плате.

Према подацима Рпубличког геодетског завода, средња цена квадрата у Београду у последњем кварталу 2023. износила је 2.360, Нишу 1.388, Крагујевцу 1.355, а у трећем тромесечју у Новом Саду 1.890 евра.

Према последњим подацима Завода за статистику, просечна нето плата у новембру на терирорији Београда била је 115.317 динара, у Новом Саду 105.514, Нишу 85.625 и Крагујевцу 84.755 динара.

Просечна површина стана у новоградњи у Србији је око 55 квадратних метара, према извештају Републичког завода за статистику за прво полугодиште 2023. године.

То значи да је за стан од 55 квадрата у Београду потребно издвојити око 129.800 евра, па би особа са просечном платом за куповину те некретнине морала издвојити 132 плате, односно радити 11 година.

Овде говоримо о целокупној нето плати, што значи да ових 11 година важи у случају да ни динара не потроши на храну, становање и, уопште, живот.

Са друге стране, Новосађани би требало да издвоје нешто мање пара за стан исте величине. Да би купили 55 квадрата у овом граду, било би им потребно скоро 104 хиљаде евра. То је мало више од 115 плата. Другим речима, за просечан стан у Новом Саду, грађани са просечним примањима, морали би да раде више од девет година.

Нешто лакше је становницима Ниша, јер тамо стан ове површине кошта око 76.525 евра. Преведено у просечне плате у овом граду, за стан би било потребно више од 104 зараде, другим речима, скоро девет година рада.

Напослетку, од четири наведене локације, квадрат је најповољнији у Крагујевцу, а за стан од 55 квадрата људи у овом граду радили би 8,5 година, како би издвојили 74.525 евра.

Ипак, с обзиром на то да је реч о целим просечним нето зарадама, ради пружања реалније слике, није на одмет одузети минималне трошкове неопходне за живот.

Просечна нето плата на нивоу Србије у новембру 2023. године износила је 89.956, а медијална (износ до ког прима 50 одсто запослених) у истом месецу била је 69.088 динара.

Просечна потрошачка корпа за тај месец износила је 101.335, а минимална 52.442 динара.

Тим трагом, на нивоу републике, грђанима са просечним примањима, када се одузму минимални трошкови, да би купили стан од 55 квадрата у Београду, требало би 405 плата, односно више од 33 године рада.

Ако рачунамо медијалну плату од које половина становништва прима већу, а друга половина мању плату, уз одузимање минималне потрошачке корпе, половини грађана требало би 76 или више година рада како би приуштили стан од 55 квадрата у Београду.

До сличне рачунице дошао је и Дилојт, који у свом извештају нуди преглед европских тржишта некретнина. Према њему, просечна цена нових станова у Србији у 2022. години била је 1.785 евра.

Најскупље некретнине у Европи током 2022. имали су Тел Авив где је квадрат коштао око 14.740 евра, Париз од 14.622 евра по квадрату и Минхен где је цена квадратног метра била 11.400 евра.

Просечне цене квадрата новоградње у Београду биле су приближне граду Аликанте у Шпанији, Варшави у Пољској, Каунасу у Литванији или Загребу у Хрватској, и кретале су се око 2.500 евра.

Према рачуници Дилојта, за стан величине 70 квадрата, уз просечну бруто плату, људима у Србији је 2022. године требало скоро 11,8 година рада. Наравно, без да се на друге ствари потроши и један динар.

По приуштивости сопственог стана, према прошлогодишњем изветају Дилојта, мереној бројем бруто зарада потребних за куповину стана у новоградњи од 70 квадрата, у Европи су само Словачка и Чешка биле испред Србије.

У Словачкој је било потребно рекордних 14,1 просечних годишњих бруто плата, а у Чешкој 13,3.

Ако гледамо градове, Амстердам је био на првом месту са 15,8 просечних годишњих бруто плата за нови стан, на другом и трећем месту били су Братислава и Праг са 14,6 и 14,3 годишње бруто плате, док је Београд на четвртом месту међу главним градовима у Европи са 12,8 годишњих бруто плата, испред Атине, Будимпеште, Копенхагена.

У односу на Београд Загрепчанима је било потребно 50 одсто лакше да купе стан, пошто им је требало 8,6 годишњих бруто плата, а Љубљанчанима 8,4.

Саша Ђоговић, економиста и уредник публикације „Стратео“, коментаришући ове разултате, истиче да би се стање најбоље оценило када би се упоредило са претходним годинама, али да су цене квадрата у Србији неминовно високе.

„Тражња је доста нееластична. И ако постоји пад тражње по основу тога што се мање узимају кредити, јер су високе каматне стопе, цене се и даље котирају доста високо. Разлог томе је постојање других извора финансирања и других играча који спречавају да цене падну. Са оваквим просечним примањима треба дуг временски период да би се обезбедио животни простор, али зато се увек иде на кредитну варијанту. Међутим, кредити су сада неповољни, па је стога и тражња за њима мања“, појашњава економиста.

Он додаје да није тајна да је куповна моћ грађана ниска, а како подсећа, томе доприносе трошкови живота који су у односу на саме зараде у нашој земљи високи.

„Чим је потребно издвојити више од једне просечне нето зараде за покриће стандардне потрошачке корпе, онда то само по себи говори да је животни стандард низак“, закључује Ђоговић.

Izvor: danas

Oznake: , , , ,