Прочитај ми чланак
(Факти)
Национални архиви и историјска докуметација у Србији и даље су под „ембаргом“ политичког, полицијског и безбедоносног сектора.
Архив Србије већ годинама служи као „депонија“ новије историје где су „запечаћене“ судбине десетина хиљада људи.
Тај архив примио је „сирова“ али и ретуширана досијеа политичких „непријатеља“. Пошто није извршена темељна реформа архива тајних служби и отварање досијеа политичких противника и даље се води каталог непожељних којих више нема у животу или оних који се и даље из различитих разлога прогањају.
Категоризација на ратне злочинце, љотићевце, недићевце, четнике, јатаке, дезертере из ЈНА, класне и идеолошке непријатеље, анархолиберале, емигранте, припаднике југословенске непријатељске емиграције, лица интернирана у заробљеничке логоре, остале учесници Другог светског рата на страни непријатеља, повратнике, репатрирце, ибеовце… јасно говори да се политички рат против идеолошких противника није завршио и да се наставио новим средствима.
Како би се могли какегоризовати политички противници за период од 1990. до данас?
Они би за структуре СДБ и РДБ у време Слободана Милошевића могли да буду у следећим категоријама: опозиција, монархисти, сорошевци, фулбрајтовци, ратни дезертери ратова 1991-1999. године, тајкуни, шпијуни страних служби, Отпор, слободни новинари и они који су радили за стране медије, НУНС, многе НВО, масони…
Након 2000. године БИА посредно ради нову класификацију која и даље држи категорију политичких противника у следећим категоријама: антихашки лоби, антиглобалисти, противници ЕУ, САД Немачке и Велике Британије, сумњиви новинари и историчари, мафија, коруптвини и моћни тајкуни, монархисти, клерикалци и посебно Српска православна црква, организције Двери и Образ, Српска радикална странка и Демократска странка Србије, незадовољни пензионисани официри и генерали, личности за реституцију и рехаблитацију…
Све у свему, све је остало исто, само су се промениле циљне групе и „газде“ за које се ради.
Данас у Србији и после доношења Закона о заштити података о личности где је заступљена и архивска грађа, као и Закона о реституцији и рехабилитацији, битно се спречава право рангирање грађе ОЗНЕ-УДБЕ-ДБ-СДБ-РДБ-БИА као веродостојне.
Архиви у Србији били су и остали „нема историја“ када је реч о процесима од 1945. године до данас. Није ни чудо што су су десетине хиљада људских судбина, документованих у тајним досијеима, које је ових година БИА похранила у депоу Архива Србије, уредно спаковано у плаве, црвене и црне фасцикле, како пише Политика 6. јуна 2013. године.
Евидентно је да ни једној влади од 2000. године није у интересу Закон о архивској грађи која остаје као део „затамњене историје“.
Тако се понашају и архиви, јер без закона о архивама они су затворени за озбиљна истраживања и доступни су „одабранима“, то јест миљеницвима БИА-е. Таква логика одговора и политичким структурама у Србији.
Многи на власти данас у Србији, пре свега страначки лидери, као и они који владају јавном сценом или су на универзитетима, САНУ, међу кљижевницима, новинарима и бизнисменима налазе се, или су ретуширани, у „затамљеним“ досијеима тајних служби.
Све то говори да тајне службе и даље владају Србијом!
Томислав Кресовић
Велимир Гајић
