Pročitaj mi članakPriština -- Kosovski publicista i pisac Veton Suroi ocenio je da pozivni broj +383 za Kosovo ima potencijal da postane broj za poništavanje svakog načela suvereniteta.
То је, како је рекао, суверенитет које је Косово намеравало да изгради и пре проглашења независности.
У колумни за приштински дневни лист “Коха диторе“ чији је он оснивач, Сурои поставља питање, да ако Србија има суверенитет над позивним бројем, зашто онда не би имала и над ПТК-ом, „Трепчом“, ваздушним простором и свиме оним што потпада под њене, како их назива, „претензије“.
Сурои наводи да у негативној интерпретацији, “Косово има потенцијал да бројем +383 добије вирус “И лове yоу““и Тројанског коња.
“И као компјутерски вирус умотан у речи „“И лове yоу“ који је постао познат почетком овог миленијума и споразум-вирус за Косоваре може да буде умотан у речи суверенитет и избегавање даљих губитака на међународном тржишту телефоније“, сматра Сурои.
Он очекује да Међународна унија за телекомуникације (ИТУ) 15. децембра да Косову троцифрени позивни број, али док косовска власт то тумачи као знак суверенитета независне Републике Косово, Сурој подсећа да ће тај позив бити додаљен на захтев Србије.
ИТУ, организација УН-а за телекомуникације, 15. децембра, на захтев Србије, одредиће Косову троцифрен позивни број за географску област”, подсећа он.
Сурои наводи да није спорно да ће Косово моћи да користи број +383 али је по њему спорна „“да политичка природа броја односно његово власништво и начин како се до истог долази“
Ко је власник будућег броја +383? Ово питање је скоро као за трилер-роман, наводи Сурио уз констатацију да су европски посредници умањили количину почетних информација које се тичу броја, као и самог преговарачког процеса, тако да би и Београд и Приштина могли да га позитивно да га тумаче, Приштина и Београд.
Сурои замера што званична Приштина ње објаснила значење уговора на албанском језику, наводећи да су се у њему, стране сложиле да Косово има троцифрени позивни број, у складу са стандардима и начелима ИТУ, не представљајући се као суверена држава.
“Дакле, Косово се од почетка преговора сложило да неће бити то које аплицира за чланство у ИТУ (чланством у њему би му се аутоматски дао троцифрени број). Због тога што се сложило да не аплицира као независна држава, прихватила је да у оквиру стандарда и нацела ИТУ дели своју сувереност са Србијом, уз посредовање ЕУ“, сматра он.
Сурои у колумни наводи да у мекој и имплицитној форми, то потврђује и Аустрија, која је иступила као актер у овом „замешатељству“, да би написала писмо ИТУ за број Косова у којем се наводи: „Унутар оквира дијалога између Косова и Србије уз посредовање ЕУ, имам част тражиоца, у име Србије и Косова, да ИТУ започне процес давања троцифреног позивног броја Косову.
У мекој форми манифестовао се и суверенитет Србије, наводи Сурои И подсећа да ће Србија послати писмо за позивни број ИТУ у којем наводи да се слаже да се Косову да +383 као позивни број.
“Кохерентна интерпретација би могла да гласи да ће Србија овим писмом изразити своје суверено право. Она се појављује као власник броја 383 и последично се испоставља да је ово позивни број за географску област и да њиме може да управља онај коме она то дозволи. Да није тако, писмо Србије би било једнаке важности са оним из Боливије, Бурундија и Вануатуа – а ниједно од њих званични Брисел није тражио. Тражио је само писмо Србије“, сматра Сурои.
Он се пита шта ће се десити ако у писму Србије буде стајало приближно овако: „Република Србија, у складу са споразумима, слаже се да ИТУ додели на управљање позивни број 383 за географску област“ уместо за „Републику Косово.“
Он каже и да у споразуму у телекомункацијама постоји још један „Тројански коњ“ а то је да Телеком Србије, државно предузеће, „креира сопствено легално присуство на Косову“.
“Чињеница да “Телеком Србија” ради под косовском јурисдикцијом није нека велика предност, ово је радила и „Цивилна заштита“ у Митровици, са полицијом МУП Србије која је радила унутар општинске организације, што је дозвољено законима Косова, подсећа Сурои“, подсећа он.
