Прочитај ми чланак
Модерно доба донело је нове празничне главобоље – како за истим празничним столом угостити ћерку вегетаријанку, пријатеља који не једе глутен и сестричину која једе искључиво сирову храну.
„Пре 10-ак година било је мало вероватно да од 10 гостију један једе без глутена, а данас имате веће шансе да их имате једног, или чак два“, навео је Гзавијер Терле из консултантске куће за прехрамбена питања „XТЦ Ворлд иновејшен“ (ХТЦ Wорлд Инноватион).
Неки уводе ове прехрамбене навике из здравствених или етичких разлога, код неких су последица скандала са прехрамбеним производима, а не треба занемарити ни улогу помодарства – у сваком случају, на трпезама западног света све је распрострањенији тренд да се једе „без“ – меса, глутена, лактозе, шећера, соли, масноће.
Планирање заједничких оброка стога може да постане права мозгалица.
„Дечко моје ћерке не једе остриге јер су жива бића, девојка мог сина је алергична на млеко, а моја млађа ћерка не једе црвено месо“, очајава 50-годишња Парижанка Мари, која се довија како да састави заједнички празнични мени.
Са друге стране Атлантика ова ситуација већ је илустрована у часопису Њујоркер још 2010. године. На цртежу под називом „Последњи Дан захвалности“ приказан је празан сто, без традиционалне ћурке, и око њега званице од којих свако има другачији режим исхране.
Ове специфичности у исхрани лакше се прихватају у Америци и Британији него у Француској, где оброци попримају димензију заједништва, указује социолог Клод Фишлер у књизи „Специфични режими исхране – да ли ћемо и сутра јести сви заједно?“.
Здравствени разлози су делом објашњење за све већи број људи који се држе специфичних режима исхране. Број људи који пате од прехрамбених алергија се за 10 година у Европи удвостручио и сада погађа више од 17 милиона особа, показују најновији подаци Европске агенције за алергије и клиничку имунологију (ЕААЦИ).
Фото: Ројтерс
Ђоковић „крив за све“
Међутим, ту је и шири круг људи који су почели да избегавају глутен, протеинску мешавину из житарица попут пшенице. Они тврде да уз овакав режим, који су популарисале звезде попут тенисера Новака Ђоковића, имају више снаге и да се боље осећају.
Дистрибутери хране су појурили у овај сегмент тржишта, и представили и засебне марке. Продаја је у непрекидном порасту, и 2014. је у Француској раст износио 42 одсто, показују подаци истраживачке куће ИРИ.
Квалитет безглутенских производа такође се поправио, па сада и луксузни посластичари, на пример у хотелу „Ле Фуке“ или посластичарници „Иго и Виктор“ у Паризу, праве безглутенске божићне пањ-торте.
„Некада су производи без глутена и лактозе били намењени болесним људима, то је била понуда лишена задовољства по неприступачним ценама. Сада су много бољи“, навео је Терле из XТЦ-а.
Поред трендова да се једе „без…“, присутан је и страх од лоше хране, пестицида и генетски модификованих производа, због чега је органска исхрана све више у моди. Увели су је и велики ланци, који чак и отварају засебне продавнице на задовољство купаца.
Вегетаријанска храна, коју промовишу Гвинет Палтроу и Стела Макартни, више не важи за испосничку. Вегетаријански бургери су популарни, посебно у Њукорку, где је један вегетаријански бургер проглашен најбољим бургером у свету у избору мушког часописа Џи-Кју (ГQ).
Ни врхунски кувари нису остали по страни. Ален Дикас, који је у чувеном водичу Мишлен више пута награђиван са по две или три звездице, већ више од годину дана у луксузној Плази „Атене“ у Паризу нуди мени повратка природи, где је месо уступило место трилогији риба-поврће-житарице.
Нова група – флекситаријанци
Поред вегетаријанца, или још стриктнијих вегана, појавили су се и такозвани флекситаријанци, који повремено конзумирају месо и воде рачуна о квалитету.
На крилима популарности еколошке и здраве хране у богатим четвртима од Сан Франциска преко Сиднеја до Лондона никли су вегетаријански експрес ресторани, као и барови са цеђеним соковима за дектоксикацију.
Један од њих је и органски и безглутенски кетеринг „Анжелине кафане“, који је 2012. покренула Анжел Фере-Маегт. Ово је постао светски експрес ресторан по париској моди, који нуди чипс од листова кеља, сирову рибу маринирану у лимуновом соку, као и цветне салате.
„У Паризу је било малих макробиотичких ресторана, али имали су извесну конотацију, то нису била места на која бисте одвели момка!“, нашалила се ова 27-годишњакиња, острашћена поборница натуропатије, покрета лечења природним методама, која је у центру Париза отворила експрес ресторан.
Овакав начин продаје хране нашао је пут до другог дела света, па је у Дубаију Францускиња Ема Савко отворила кафе „Шанк 102“ у којем се служи храна без шећера, млека, веганска и органска храна, јела са сировим поврћем и без глутена. Она се спрема да отвори и барове са соковима и смутијима у Дубаију и Паризу.
Извор: Бета
