Прочитај ми чланак

КАКО ЈЕ НАСТРАДАО ПОЛИЦАЈАЦ МИЛОШ ГРАНДИЋ Шта бисте ви урадили на његовом месту?

0

Одлучила сам, после толико дана да Вам се обратим, моја прича ће започети овако, пише Милошева супруга Зорица Грандић…

„Гледам мајку мог супруга Србиславу Грандић, напаћену и намучену, која гледа два гроба свог супруга и старијег сина, а млађег сина у ланцима, уместо да буде српска мајка она ће ипак изаћи као српска трагедија ако то уопште неко гледа и ако то некога занима.

19. јануара 2014. године, 6 часова ујутру, мој супруг Милош Грандић се кретао са три друга које не бих желела да именујем јер их нисам питала за дозволу. Колима су се кретали улицом Милоша Бајића ка улици Златне греде, тачно на раскрсници Kосовске улице, која је у то време имала првенство пролаза. Пресече им пут бахати Дејан Макањић, који је ишао из правца паркинга. У том моменту могао је да убије сву четворицу, али је Милош успео да направи маневар и да избегне саобраћајну незгоду и стигао је да свира и амблендује како би га упозорио на његову бахату вожњу.

Милош је потом наставио да се креће улицом Златне греде, док је Дејан Макањић био први у колони те зауставља аутомобил код Јовине Гимназије. Излази из свог возила и обраћа се Милошу:
– Kо си ти, да ти мени амблендујеш и свираш?!

Мој супруг излази из кола, вади службену легитимацију и представља се као полицајац, на шта му Дејан одговара:
– ПА?

Милош му одговара:
– Небитно је да ли сам полицајац или не, али си могао д убијеш својом бахатом вожњом сву четворицу!

У тој вербалној расправи, мој супруг се окреће ка својим колима и говори Дејану:
– Иди својим путем.

Kако је кренуо ка својим колима, чуо је расклапање телескоп палице, која се сматра хладним оружјем и која је по закону забрањена за држање и ношење! Приликом тог расклапања се производи звук сличан довођењу метка у цев пиштоља. У питању су секунде. Дејан у том моменту виче:
– Јебем ли ти мајку пандурску!

Мој супруг у страху вади службени пиштољ доводи метак у цев, а у исто време задобија два ударца по рамену и други ударац га качи по глави. Милош се окреће, спушта цев ка под и виче: СТОЈ!!!

Дејан Макањић се оглушује јер је био у видном алкохолисаном стању, које је и на суду доказано. Имао је 1,73 алкохола у крви. Поново напада Милоша. Мој супруг прави корак уназад и виче:
– Стој полиција, пуцаћу!!!

Милош је схватио да у том тренутку нема излаза, иако је имао пуно право да употреби ватрено оружије, односно испали хитац, ипак покушава физички да савлада Дејана те га гура од себе и изговара:
– Стани, смири се – како би могао да добије на времену и одложи пиштољ у фотролу.

У том момету опет добија ударац од Дејана, овог пута затвореном шаком у пределу главе. Дејан тада говори:
– Шта је пичко пандурска, сад хоћеш да станем?!

Затим поново добија затвореном шаком ударац у пределу главе. У тој борби мој супруг покушава да се одбрани и да блокира ударац левом руком, а десном (једина слободна рука) у којој држи ватрено оружје, удара га навлаком пиштоља изнад левог уха. У том моменту пиштољ испаљује хитац. Хитац завршава у зиду гимназије.

По основу доказа суђења, мој супруг Милош Грандић осуђен је на три године. Питање за ширу јавност, шта би они урадили да су се нашли у тој ситуацији и шта би било са Милошем да није полицајац, да није имао ватрено оружје код себе, да ли би остао жив?!

Питање за грађане који не воле полицију: Како би они прошли да су се нашли у тој ситуацији, а нису службена лица?

Питам јавност да ли сад његова мајка заслужује ово, дала је два живота за ову државу, а држава јој враћа “хвала” тако што јој други син иде у ланце. Милош се поноси својим оцем и братом, али није хтео да се вади на њихове гробове и почаст коју су добили јер је веровао у правду“.