Прочитај ми чланакОко 150.000 грађана Србије старијих од 65 година нема право на пензију, а разлог је за сваког од њих исти - не испуњавају неоходан услов да имају 15 година радног стажа. Многи су без пензије остали због тога што им неодговорни послодавац није уплаћивао доприносе. Да вас не би задесила таква судбина, проверили које су могућности да се "обрачунате" са газдом који закида и вас и државу.
Уколико се деси да послодавац не плаћа редовно порезе и доприносе, грађани пред пензијом могу да дођу у избиљан проблем – недовољан стаж или мању пензију.
FOTO: N.S.
Међутим, постоје одређени кораци које запослени може да предузме уколико га је послодавац на овај начин оштетио.
Можда је у питању грешка
Први корак је провера да, неким случајем, није у питању грешка.
Постоји могућност да послодавац није поднео одговарајући образац, М-4, иако је платио доприносе.
Иначе, послодавци су до самог краја 2018. били у обавези да за сваку годину, до краја априла наредне године, подносе овај образац.
Ипак, уколико послодавац ово није урадио, чак И ако је платио све доприносе, Републички донд за пензионо И инвалидско осигурање није имао податке о плаћеном стажу.
Међутим, од 2019. године РФПИО ове податке преузима од других државних органа, а послодавац нема обавезу да подноси образац.
Ипак, уколико запослени примети да му стаж није уплаћен за године пре 2019, постоји могућност да је послодавац направио овај пропуст.
Уколико је то случај, чак и да је послодавац затворио фирму, може да се покрене поступак у којем ће доказати да је све плаћено, примера ради достављањем уверења из Пореске управе.
Шта ако није грешка?
Ако се ипак испостави да послодавац намерно није уплаћивао доприносе, постоји неколико корака које запослени треба да предузме.
Први је свакако „упозоравање“ послодавца, а ако то не уроди плодом, следећа адреса за оштећеног запосленог је Пореска управа, где је потребно поднети пријаву, која може да покрене поступак принудне наплате доприноса.
Поред Пореске управе, решење може да понуди и Инспекција за рад Министарства рада, која може да покрене прекршајни поступак против послодавца који не плаћа доприносе. Касније, на основу одлуке прекршајног суда, послодавац може да плати казну, али И да уплати све заостале доприносе.
Последњи корак, који запослени треба да предузме тек ако послодавац ни поред одлука Пореске управе и Инспекције одбије да уплати доприносе, јесте подношење службеног захтева суду.
Иако су ове процедуре регулисане законом, др Марио Рељановић, председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право, истиче за „Нову“ да заправо у пракси ништа не иде толико „глатко“.
„Први корак је Пореска управа, а она углавном не уради скоро ништа. Фонд ПИО такође може да упути решење послодавцу, али он може да се оглуши, па онда креће суђење“, објашњава др Рељановић.
Ипак, ни то што је започет судски поступак није гарант да ће се све завршити у корист запосленог.
Наиме, објашњава наш саговорник, запослени може да тужи послодавца само уколико му није исплатио ни зараду, јер у супротном суд одбацује тужбу јер је проценио да право на тужбу има Пореска управа, а не сам запослени.
Наравно, Рељановић истиче да ово није нужно правило, али ипак јесте устаљена пракса.
Запослени који жели да реши проблем без суђења, може да уплате доприносе за ПИО који недостају за период у ком је био у радном односу, али само уколико је ова уплата неопходна за остваривање услова за пензију.
Дакле, ако запослени већ има услов за пензију, али жели већа примања – не може да се ослони на ову могућност.
С обзиром на то да се у овим случајевима увек рачуна најнижа основица, који је тренутно око 6.000 динара месечно, тај износ треба да се помножи са бројем месеци стажа који недостаје – и то је износ који је потребно уплатити.
С друге стране, ако фирма која није уплаћивала доприносе више не постоји – не постоји ништа што послодавац може да уради.
„Боље спречити него лечити“
Како за “Нову” истиче Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, неплаћање доприноса представља велики проблем за велики број грађана Србије, а уједно И директно кршење закона од стране послодаваца.
Он додаје да је изузетно важно спречити долазак у ову непријатну ситуацију, с обзиром на то да када радни однос престане, тешко је доказати да је он икада и постојао.
„Саветујем свима да приликом примања сваке плате траже од послодавца исплатни листић, јер у њему тачно пише колики је износ пореза и доприноса плаћен“, каже Вуковић.
Наш саговорник истиче да је ово важно јер запослени може да има плату и два или три пута већу од просечне, али да његов послодавац ипак плаћа доприносе на најнижу основицу.
„То значи да, када дође време за пензију, радник ће имати знатно нижа примања него што је очекивао на основу своје зараде“, каже Вуковић за „Нову“.
Овде није крај проверама – наш саговорник истиче да је потребно проверавати и у ПИО фонду, и то после сваке плате, јер исплатни листић некада не садржи тачне податке.
Како се ради провера?
Грађанин који жели да провери да ли његов послодавац редовно измирује обавезе, треба да оде у ПИО фонд, како би добио пин код којим ће се улоговати на онлајн сервис.
За добијање пин кода потребна је само лична карта, а приликом логовања на сервис – пин и ЈМБГ.
Наравно, ово је могуће проверити и на самом шалтеру.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 2, 2023
