Прочитај ми чланак
„Лези – готовс“, нимало продорним и гласним, али сасвим јасним и сугестивним гласом, девојка у униформи са чином потпоручника обратила се строју војника.
У секунди су сви били на земљи, оружје им је било у рукама, а став и линија беспрекорни. Девојка је клекла на десно колено, одредила мету и потом се чуло „на моју команду“…
Иако је само за фотографисање, било је као да смо на правој ватреној линији. Данијела Недељковић (24), најмлађа потпоручница Војске Србије на служби у ваљевској касарни, о којој је овде реч, тако командује. Тихо, али нестварно убедљиво. Као што бисте пре поверовали, да је сретнете у цивилу, да се бави моделингом и модном пистом, а не војничким позивом.
– Заиста сам тиха. Многи не верују да ће строј испред мене стати мирно, а камоли шта друго. Командовање је, међутим, ствар социјалне интелигенције где је најбитнији прави контакт с војницима. Недавно сам са целом четом од 120 војника припремала гађање и ни мува се није чула – почиње причу Данијела, којој је професија официра просто била предодређена.
Родом из Раље код Смедерева, учила је средњу медицинску у Пожаревцу и живела у интернату, тако да је као девојчица научила на одвајање од дома. Сањала је да буде лекар али је желела да родитељима олакша тако што је неће издржавати. Избор је била Војна академија и један од најтежих, али свакако највојничкији смер – пешадија.
– За академију сам се сама припремала, док су другарице у интернату пиле кафу и ћаскале, ја сам у соби радила склекове или трчала на полигону. Одмалена сам уз родитеље навикла на тежак физички рад, а са дечацима сам играла фудбал, баскет, рукомет. Пешадију сам изабрала јер за мене је војник онај који зна све војничке ствари – каже потпоручница.
Пре него што је прошлог септембра дошла на службу у Ваљево, Данијела је у овој касарни била као кадеткиња Војне академије, у улози статисте на снимању истоимене серије. На питање има ли сличности са стварном академијом, уз осмех каже „десет одсто“.
– Нисам само старешина већ и неко ко их саветује и бодри, јер иако већина њих долази због каснијег сталног посла у Војсци, многи се не колебају. Као командир вода имам слободу да бирам начин реализације обуке, а мој избор је да им све покажем практично и барабар радим с њима. Од старта градим ауторитет и врло брзо схвате да нема разлике да ли испред њих стоји официр или официрка – објашњава Данијела.
Девојке у униформи не одваја у односу на младиће. „Ако су добровољно дошле, онда све треба да науче“, јасна је потпоручница.
У штиклама на венчање
Док је у цивилу, Данијела највише воли да кува, чита и обилази природу и манастире Ваљева. Униформу радо замени штиклама и свечаном хаљином, као недавно на венчању млађе сестре. Живи са вереником који је такође официр, па ће Војска Србије ускоро у својим редовима имати још један брачни пар.
(Блиц)
