Метежна времена увек изнедре људе који су као некаквим провиђењем позвани да у важним приликама и догађајима одиграју историјску мисију. Тако је у очају у којем се нашао српски народ у 16. веку искрсао Црни човек, у народу познат као Јован Ненад.

Црни човек, у народу познат као Јован Ненад

Појавио се на тлу данашње Војводине с јесени 1526. године, када су Турци опустошили Бачку и натерали у сеобу силан народ. Након Мохачке битке у којој је султан Сулејман Величанствени на свом походу ка европском западу победио угарског краља Лајоша, обезглављена земља постала је поприште сукоба за власт. Део великаша је стао уз Јована Запољу, трансилванијског господара, а други су подржали хабзбуршког надвојводу Фердинанда. Угарска је престала да постоји, подељена је између Аустрије и Османлијског царства. Многи Срби су се иселили на тло побеђене државе, чему се нико од хришћанских власти није противио, јер су важили за врхунске војнике. Пристали су да стану на браник јужних угарских граница, данашњег Срема, Баната и Бачке које су још тада биле насељене словенским народом, прецима данашњих Срба.

Међу њима се, такорећи ниоткуд, појавио занесењак и сањар који је себе прогласио царем и ослободиоцем хришћана од Турака. О Јовану Ненаду се ништа пре тога није знало. Он сам је проширио глас да је потомак последњих српских деспота и византијских царева из династије Палеолога. У то доба су српски деспоти били погранични капетани који су чували границе јужне Угарске. Због тога су им се давала огромна имања. Јован Ненад је био једини који је искористио анархију у Угарској да би покушао да оснује самосталну државу. Са свега једном четом верних сабораца искрсао је током јесени на тлу између Тисе и Дунава, протерао Турке и загосподарио целом Бачком и деловима Баната и Срема. 

Први је поручио свим зараћеним странама да Срби у Угарској не мисле да напуштају своја огњишта и имања. За престоницу је узео Суботицу и на врхунцу своје моћи самопрогласио се царем.

Народ је, тврде хроничари, притицао овом човеку као новом свецу и пророку. „Средње висине, витког стаса, орловског носа, Јован Ненад је био толико тамнопут да је добио надимак Црни човек, али је изузетност његове појаве, којом је био обележен као изабраник провиђења, била означена и изражена црном пругом у ширини прста која се протезала од десне слепоочнице и право се спуштала до стопала десне ноге“.

Својом речитошћу и изузетним способностима овај харизматични вођа је брзо окупио око себе 30.000 бораца, што тада није полазило за руком ни Јовану Запољи, ни Фердинанду. Зато су се обојица трудила да га привуку на своју страну. А цар Јован је установио своју државу. За палатина, или, што би се данас рекло, председника владе, и у исто време надзорника благајне, поставио је Суботу Врлића, родом из Јагодине.

Дипломатију су му водили Јован Долић из Ирига и Фабијан Литерат, образовани фрањевац из Илока, а за главног капетана војске именовао је способног ратника Челника Радослава. Јован Ненад је имао и личну гарду од шест стотина момака, наоружаних до зуба, којима је направио чак и униформе. Како у сукобу Фердинанда и Запоље око угарског престола није могао да остане по страни, Црни човек је у први мах пристао уз трансилванијског војводу, кога је штитио султан. Убрзо му је аустријски владар понудио много више. Признао му је сва имања која је некада поседовао српски деспот Стефан Лазаревић, називао га „илустрис“, што је тада била титула само за принчеве из царске куће и чланове владарских династија. Цар Јован је мудро изабрао Фердинанда, који не само што је био мање опасан противник од осталих, него је и давао више гаранција за опстанак његове новоустановљене државе. Фердинанд је Јовану Ненаду предложио да се састану у Будиму и да тамо утаначе свој савез и против Запоље, и против Турака. 

(Вести)

Ознаке: Јован Ненад, Војводина, Османлијско царство