Pročitaj mi članak
Прошле недеље је обновљен судски поступак у предмету «Тужилац против генерала Ратка Младића» у МТБЈ. Поступак траје већ 2,5 године (1) и у овом тренутку у току је изношење одбране оптуженог.
Међутим, суђење нису само сведоци, иако управо сведоци заокупљају главну пажњу. Судски поступак представља својеврсну организацију и процедуру. Без поштовања те процедуре никаква одговарајућа акција нема смисла, ни правног, ни практичног. На пример, у апсолутној већини земаља у свету, докази добијени без поштовања законске процедуре не могу бити искоришћени од стране суда. То јест, постоји директна забрана суду да прихвати такве доказе! То говори у прилог томе колики значај има поштовање процедуре. Међутим, у Хашком трибуналу то нема никаквог значаја.
Да размотримо неке најважније проблеме општег карактера који у овом тренутку егзистирају у поступку против генерала Р. Младића. Већина проблема повезана је са сведоцима, али има и других проблема. Главни проблем су судије.
Прво што треба истаћи јесте невероватна пристрасност судија. То да су судије у поступку против генерала Младића пристрасне, доказано је више пута. И та чињеница да су све притужбе одбране одбачене, говори само о томе да је пристрасан и председник МТБЈ који је разматрао те притужбе. Штавише, у самом МТБЈ не може бити решен проблем непристрасности судија, јер тамо тражити непристрасног судију – исто је што и со сијати. (2) Јер су улози превише велики, чак и за оне који су наизглед објективно непристрасни.
То што холандске и немачке судије искачу из коже како би «установили» кривицу Р. Младића, објективно представља јасну ствар. И Немачка и Холандија су учествовале у сукобима у Босни и Херцеговини и задатак који је стављен пред судије је више него очигледан. У оваквој ситуацији, Јужна Африка је директно незаинтересована страна. Међутим у стварности видимо да када судија Молото из Јужно-Афричке Републике остане надлежан (у случају када председник Ори пропушта судско рочиште из «валидних» разлога) – он се понаша још грубље и непристојније од А. Орија који се «прославио» по својим грубостима и непристојностима. Истина, претенциозност судије Молота огледа се само у односу на представнике одбране и самог оптуженог. Дакле, у одсуству објективне пристрасности, ми се суочавамо са субјективном пристрасношћу. Шта је њу проузроковало – то у овом случају није важно. Важна је сама чињеница те пристрасности.
Штавише, треба рећи да је пристрасност чланова Претресног већа у поступку против генерала Р. Младића чак демонстративног карактера. То значи да судије уопште не прикривају своју пристрасност. Они се просто диче својом мржњом према оптуженом. Ми смо већ скретали пажњу читаоцима на невероватну (за нормални суд) и без преседана ситуацију (чак и за МТБЈ), када су судије почеле спроводити унакрсно испитивање сведока. Као што је познато, унакрсно испитивање сведока спроводи противничка страна у поступку, а судија само игра улогу арбитра. Судије не смеју ни помагати сведоку приликом одговора, нити их дискредитовати.Прво не може чинити ни једна од страна, а већ друго могу чинити како тужилаштво, тако и одбрана. То се пројављује у њиховом праву да подвргну сумњи не само чисти исказ сведока, већ и степен поверења према личности сведока.
Међутим, током дела процеса са изношењем доказа тужилаштва ми смо били сведоци како су судије биле најбољи пријатељи сведока тужилаштва и да су им непрекидно помагали да одговарају на незгодна питања која им је постављала одбрана генерала Младића. Са почетком дела поступка са изношењем одбране, судије као да су одједном изгубиле своју љубазност и почеле су са отвореним спровођењем унакрсног испитивања сведока одбране!
Они су почели са демонстрирањем своје пристрасности на новом, апсолутно бескурпулозном нивоу. Штавише, унакрсно испитивање сведока одбране постаје «унакрсно» у буквалном смислу те речи: прво питања задаје тужилац, затим први судија, потом тужилац, па други судија, опет тужилац, на крају трећи судија – и тако се циклично наставља цело испитивање. То је један од најпопуларнијих метода у раду не баш чистокрвних истражитеља који немају доказе и могу само «скројити предмет» уз помоћ застрашивања сведока, изнуђивања да каже оно што се може искористити против њега. Пошто се сведок дискредитује («сведок даје противуречне изјаве» или «сведок је збуњен») може се пренебрегнути његово сведочење. Управо тако се кроје предмети у МТБЈ!
Последњи пример је – количина времена које су изгубиле стране током дела поступка са изношењем одбране. Ако је одбрана потрошила 30 сати свога времена, а тужилаштво 65 часова, то су судије са својим питањима одузеле 25 часова!
Са обновом судског поступка која је почела 25. августа, Претресно веће је најавило да ће почети са применом изношења нових захтева. Судије су изјавиле да ће саме одлучивати да ли ће слушати сведочења сведока одбране или неће и колико су та сведочења важна за предмет. Ничег сличног није било када се радило о сведоцима тужилаштва. Дакле, очигледно се ради о следећем кораку демонстративне пристрасности судија у односу према оптуженом.
Тако су судије изјавиле да сведоци одбране дају сумњиве исказе који немају никаквог значаја за предмет. (3) Оваква тврдња може се објаснити само на два начина: или судије не схватају шта се дешава у поступку или су они узнемирени тиме што сведок одбране руши оптужницу и због тога теже да одбрани одузму право гласа. Може се радити о само та два објашњења, јер су изјаве судија лажне. Судије једноставно лажу изјављујући да сведочења сведока одбране имају исувише општи карактер и да због тога нису релевантни за предмет.
Оптужбе судија да сведоци одбране пружају «исувише општа» сведочења, у великој мери не представљају само тежњу судија да «зачепе уста» одбрани, него и да заштите незаконите послове тужилаштва. Ради се о томе да генерала Младића оптужују за учествовање у «заједничком злочиначком подухвату», али тужилаштво не може да наведе ко су учесници у том «заједничком злочиначком подухвату». Наведе се неколико имена, а потом се каже да су учесници и друга позната и непозната лица. Кад су у питању непозната лица, то тужилаштво треба или да их наведе или да избаци њихово помињање. Што се тиче познатих – ко спречава тужилаштво да их наведе?
Судије обасипају сведоке одбране најништавнијим питањима, али их апсолутно не интересује – коме они суде – тим самим «непознатим» или «познатим», али зашто се не наведу њихова имена? То практично значи да су сви Срби проглашени за преступнике, што се додуше потврђује непрекидним коришћењем тако неодређеног термина као што је «српске снаге». У таквој ситуацији одбрана је једноставно присиљена да оспорава све и да изводи сведоке за сваку оптужбу.
Постоји још један разлог због кога судије не желе да чују сведочење сведока одбране. То је проблем извођења сведока за злочине које је починила муслиманска страна. У вези са тим, треба истаћи да се судије претварају да не разумеју смисао изношења таквих доказа. Тако су судије изјавиле да одбрана tu quoque (то јест, «они чине то исто») није важећа за МТБЈ. Међутим, судије су и овде лукаве. Уопште није реч о томе да су адвокати генерала Младића одлучили да своју одбрану формулишу као tu quoque. Ради се о сасвим другој ствари.
Одбрана изводи сведоке који су сведочили о дејствима која су чињена као одговор на зверства босанских муслимана. Они их нису планирали, ни армија, ни полиција, ни влада, али су били неизбежни у ситуацији када су се људи светили за злочине над најближима. То што се судије «праве блесавим» само говори о томе да су та лица одавно изгубила статус судија и да су се претворили у самозване тужиоце.
Узгред, још једна чињеница говори у прилог томе да судије раде заједно са тужилаштвом као један тим – за време дела процеса са изношењем доказа оптужнице, суд је дозволио тужилаштву да износи не само «општа» сведочења, него чак и таква сведочења која излазе како из временских, тако и из географских оквира оптужнице!
На тај начин је одбрана генерала Младића постављена у такве услове када се сведоцима забрањује да дају сведочења или да се сведок подвргава масовном и незаконитом унакрсном испитивању од стране судија, који покушавају да до краја дела изношења одбране укину практично сва сведочења. То се чини са циљем да се они не искористе приликом писања пресуде – у супротном ће се морати објашњавати због чега судије нису узеле у обзир ово или оно сведочење. Пресуда је одавно написана и биће проглашена три недеље по окончању поступка. (4) То ће бити учињено ради тога да се још једном продемонстрира да у МТБЈ истина никога не интересује.
УПУТНИЦЕ
(1) Да прецизирамо, поступак је почео 15. маја 2012. године. Оптужени се налази у затвору Хашког трибунала од 31. маја 2011. године.
(2) «Искать днём с огнём» – руска узречица која говори о узалудности неког посла, преведена је сличном српском узречицом која такође говори о узалудности неког посла – о сијању соли (примедба преводиоца).
(3) Види стенограм заседања суда у поступку против генерала Р.Младића од 24. јула 2014. године (страница 24649) // http://www.icty.org/x/cases/mladic/trans/en/140724ED.htm
(4) Судија А.Ори је већ продемонстрирао тај трик у поступку против Момчила Крајишника – после скоро трогодишњег судског процеса пресуда је била изречена 27 дана после завршне расправе.
(ФОНД СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ – Александар Мезјајев)
