Прочитај ми чланакПрича о 11 српских држављана које правосуђе округа Северни Тексас тражи због интернет преваре вредне 70 милиона долара, поново је доспела у јавност уочи посете председника Србије Александра Вучића Вашингтону. Верује се да ће се током Вучићеве посете обе стране дотаћи и неких отворених питања, која оптерећују односе Србије и САД као што је случај "Битићи". Много је оних који верују да је захтев САД о изручењу 11 српских хакера заправо одлична провера како у пракси функционише Уговор о међусобном изручењу Србије и САД и да је то за Американце одлична прилика да тестирају споразум за тренутак када стигне захтев за изручење осумњичених за смрт браће Битићи.
Адвокат Слободан Ружић, иначе бранилац Марка Павловића, једног од 11 осумњичених за интернет превару, које тражи правосуђе САД, за Нова.рс недавно је споменуо је да је случај његовог клијента заправо основ да се у пракси провери како би изгледала примена овог споразума са САД, кад дође на ред и случај “Битићи”.
Foto: Printscreen / Youtube
“Споразум са САД је донет из политичких разлога и пре свега је везан за случај браће Битићи, уколико буде активиран. Кривично дело превара и прање новца није такво дело да би им се морало судити 10.000 километара од куће, изјавио је адвокат Ружић за Нову.рс о могућности да његов клијент буде изручен Сједињеним Државама.
С друге стране његов колега адвокат Божо Прелевић који је заступао неколицину оптужених у случају “Битићи” и који је правоснажно окончан ослобађајућом пресудом, сматра да то није могуће и да постоје значајне разлике у вези ова два случаја.
“Прво, хакерско дело је извршено овде, а последице су биле и овде и у Америци. За ово кривично дело је могуће судити и по америчком закону и по српском. Друго, ту је тачно идентификовано ко је извршио ово кривично дело. На крају, оно је извршено у Србији, а не у САД, мада амерички закони дозвољавају да се неко из иностранства ухапси и суди му се у Америци, али у случају “Битићи” поставља се питање ко је извршио ово кривично дело”, каже за Нову.рс Прелевић и додаје:
“Убиство браће “Битићи” је један безуман злочин. Ја сам заступао неколико људи у том предмету који је правоснажно окончан ослобађајућом пресудом. И никад ни суд ни тужилац нису дошли до назнаке ко би то дело евентуално извршио. Дакле то је та веома битна разлика између та два дела и зато мислим да је могуће Вучића притиснути зашто се не решава случај Битићи. Што се тиче суђења нашим држављанима за дело које су извршили у Америци, њих је јако тешко по нашем уставу испоручити Америци, али њима је потпуно свеједно да ли им се сиди у Америци или овде јер за такво дело је овде и тамо одређена је доста висока казна”.
Прелевић додаје и још један битан аргумент зашто се уговор о изручењу не мора односити на случај Битићи.
“Окривљени у случају Битићи ослобођени су на основу патолошких налаза ФБИ. Дакле Врховни суд је користио као доказ обдукцију коју су радили форензичари ФБИ”.
Он додаје и да је Фатоса Битићија упознао 2001, када га је питао на основу чега он тврди да је Горан Радосављевић Гури умешан у то убиство.
“Њега кад питате на основу чега он тврди да је Горан Радосављевић умешан у то, он нема ни један доказ. Овде, као и у Америци је потребно имати неки доказ да би неком могли да му судите. И у Америци тужилац не би подигао оптужницу без иједног доказа против било кога па ни против Горана Радосављевића. Проблем браће Битићи је што ми знамо да се ради о безумном злочину али се није отишло даље. Ми знамо где су они пронађени, а пронађени су тако што је радник МУП-а довео истражитеље где су нађени. Не знамо ко их је убио, и где су били пре тога. Не знамо ни да ли су живи доведени у Петрово село, па тамо стрељани или су пре доласка у Петрово село, негде одведени убијени и донети. Ни то се не зна. Зато ја мислим да Америка као велика сила, покушава да заштити своје грађане, али не верујем да без доказа ико може бити оптужен у овом случају”, додаје Прелевић на крају разговора.
У вези ове приче доста суздржан је и професор уставног права др Слободан Орловић, који је у интервју летос за један српски недељник изјавио да САД имају интерес да у неким случајевима суде држављанима Србије и да се често спомињао случај убиства браће Битићи, рекао је за Нова.рс. Он је подсетио да се Американци и даље веома интересују око овог случаја, који је камен спотицања свих српских влада од 2000.
“Ово је ствар више политичког одлучивања, него правног и ствар је притиска а не договора”, каже Орловић за Нова.рс и додаје:
“Србија и Америка се ретко у чему могу поредити, поготово у политичком утицају и притиску једна на другу. Иако је то Споразум, очигледно је да мање воље има код мање државе, а више код веће државе да се тај споразум реализује. Тако да се бојим да ће ићи једнострано из Србије ка Америци, јер као што знате Америка своје држављане не испоручује никоме, ни много већим државама, па чак ни међународним судовима. Тако, без обзира што се зове споразум квака је у томе, да је то један правни основ који може да послужи, а политика ће на крају коначно рећи да ли има услова за изрчење крупних зверки Сједињеним Државама”, рекао је он и додао да се оваквом споразуму може свашта замерити, посебно око дела његовог ретроактивног важења.
Подсетимо, Илија, Аргон и Мехмет Битићи, припадници “Атланске бригаде” ОВК, коју су чинили амерички држављани албанског порекла, већином пореклом са источне обале Сједињених Држава ухапшени су 26. јуна 1999. на административној граници са Србијом због илегалног уласка док су помагали двема ромским породицама из Призрена да са Косова пређу у Србију. Због илегалног уласка браћа Битићи прекршајно су осуђени на 15 дана затвора. Они су из затвора у Прокупљу под неразјашњеним околностима наводно изведени три дана пре истека казне, на споредни излаз и одведени у Петрово Село где се налазио центар Посебних једница полиције (ПЈП), којима је тада према медијским написима командовао Горан Радосављевић Гури. Тројица браће Битићи убијени су хицима у потиљак, а тела су закопана у масовну гробницу. Тела тројице браће су откривена јула 2001. у масовној гробници са рукама везаним на леђима и видљивим улазним ранама од испаљених хитаца у главу.
Пред Већем за ратне злочине Вишег суда у Београду 2012. изречена је ослобађајућа пресуда оптуженима за помагање у убиству браће Битићи, јер није доказано да су извршили кривична дела за које се терете. У пресуди стоји да нема доказа ко је и где убио браћу Битићи, нити да је за убиства одговоран МУП Србије. У случају Битићи, као потенцијални кривац спомињан је бивши командант Жандармерије, Горан Радосављевић Гури. Њега је Фатос Битићи, брат убијених, отворено неколико пута означио као главног кривца за смрт своје браће и тражио од владе САД да притисну Србију да се спорведе озбиљна истртага и кривци за смрт његове браће изведу пред амерички суд и казне. Фатос Битићи се неколико пута састајао са америчким конгресменима, а највећи заговорник изручења осумњичених за смрт браће Битићи правосуђу САД био је бивши амерички потпреседник Џозеф Бајден у време владавине Барака Обаме, а тренутно председнички кандидат демократа за новог председника САД.
Бајден је приликом посете Србији августа 2016. године потписао Уговор о изручењу између Србије и САД, који је амерички сенат ратификовао 2018, а Народна скупштина Србије 2019. године.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 3, 2020
Шта садржи Уговор о изручењу између САД и Србије
Скупштина Србије усвојила је 15. фебруара 2019. Уговор између Србије и Сједињених Америчких Држава о изручењу, који омогућава екстрадицију држављана који се терете за кривична дела за која је запрећена казна затвора дужа од годину дана.
Уговор се примењује на кривична дела извршена пре и после ступања овог уговора на снагу, али уз дискреционо право извршног органа да одбије изручења у случајевима када су кривична дела почињена пре 1. јануара 2005, уколико нема довољно доказа или у случају да се преступ не третира као злочин у обе земље. Уговор не дозвољава изручење уколико се оно тражи због политичког кривичног дела, а под та дела не спадају убиство, намерно угрожавање физичког интегритета, наношење тешких телесних повреда, киднаповање, теже кривично дело против полне слободе, злочиначко удруживање, као и кривична дела која обухватају постављање, употребу или поседовање експлозива, биолошког, хемијског или радиолошког агенса.
Споразум о екстрадицији је потписан током посете бившег америчког потпредседника Џозефа Бајдена Београду у августу 2016. године. У америчком Сенату усвојен је 26. јула 2018.
Уговор је иначе заменио Конвенцију о издавању криваца закључену између Краљевине Србије и Сједињених Америчких Држава, потписане у Београду, 25. октобра 1901. године и како је наведено у уговору примењиваће се на заостале захтеве сачињене по основу Уговора из 1901. године.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 3, 2020
