Прочитај ми чланак
Танјуг
БЕОГРАД – На данашњи дан, пре 38 година, у Војномедицинској академији у Београду, преминуо је једини српски нобеловац, књижевник Иво Андрић.
Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустроугарској. У гимназијским данима био је ватрени поборник интегралног југословенства, припадао је напредном националном покрету “Млада Босна“ и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти. Своју прву песму “У сумрак“ објавио је 1911. године у “Босанској вили“.
Наредне године започео је студије на Мудрословном (филозофском) факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Школовање је наставио у Бечу, а потом у Кракову где га је затекао Први светски рат.
По избијању рата вратио се у земљу. Одмах по доласку у Сплит, средином јула, аустријска полиција га је ухапсила и одвела у Ссибенски, а потом у мариборски затвор у којем ће, као политички затвореник, остати до марта 1915. године. За време боравка у мариборском затвору, Андрић је интензивно писао песме у прози.
По изласку из затвора, Андрићу је био одређен кућни притвор у Овчареву и Зеници у којем је остао све до лета 1917. године.
Андрић је имао веома успешну дипломатску каријеру – године 1920 био је постављен за чиновника у посланству у Ватикану, а потом је радио као дипломата у конзулатима Трсту и Грацу. У то време објавио је збирку песама у прози “Немири“, приповетке „Ћоркан и Швабица“, “Мустафа Маџар“, “Љубав у касаби“…
Био је члан Српске академије наука и уметности, а 1961. године добио је Нобелову награду за књижевност за роман “На Дрини ћуприја“.
Неке од његових најпознатијих дела су – “Немири“, стихови у прози (1920), “Пут Алије Ђерзелеза“, (1920), “Мост на Жепи“, (1925), “Аникина времена“ (1931), “На Дрини ћуприја“ (1945), “Госпођица“ (1945), “Проклета авлија“, новела 1954….
У Галерији РТС-а сутра ће бити отворена изложба “Андрићева лица“ поводом 38 година од Андрићеве смрти, а исто сутра у Јавној библиотеци Мануел Алвар, у Мадриду биће отворена изложба “Иво Андрић – писац и дипломата“.
У часу смрти имао је непуне 83 године, а у Андрићевој бележници је остао запис: „Помисао на смрт изазива, већ сама по себи, код човека страх. А код књижевника и сваког ‘јавног радника’ долази уз то још и одвратност од глупих и неискрених некролога који нас чекају…“
Србија је 2011. године обележила два јубилеја – 100 година од објављивања Андрићевог првог књижевног рада (у часопису „Босанска вила“) и 50 година од како је добио Нобелову награду, а у октобру прошле године и 120 година од његовог рођења.
