Прочитај ми чланакАнтичке ископине римског Сингидунума завршиле су на отпаду са шутом приликом реконструкције подрума зграде „Трговине“ у централној београдској Улици Вука Караџића 6, преноси Данас.
И док инвеститор, фирма Кото – одбацује одговорност тврдећи да је све урађено по закону, надлежне институције – Републички и Градски завод за заштиту споменика, незаинтересоване су за овај случај.
Наиме, пошто се римски Сингидунум, претеча данашњег Београда, налази у строгом центру главног града Србије, надлежности ове две државне институције које се баве заштитом српске културноисторијске баштине се ту преплићу.
Да нешто није у реду приликом реконструкције зграде први је приметио један пролазник, члан Српског археолошког друштва. Обавестио је Републички завод за заштиту споменика и Завод за заштиту споменика културе Београда али му они нису одговорили.
На основу његових фотографија јасно се могло уочити да археолошки материјал, делови керамике, односно грнчарије из античког периода, није третиран према законској регулативи, Као и да на лицу места није извршен надзор надлежног археолога из Републичког завода.
Извођач радова, фирма Кото д.о.о, није одговорила на питања Данаса о томе да ли је постојао археолошки надзор приликом извођења радова, да ли су радови обустављени када се наишло на археолошке налазе и да ли је случај пријављен некој од институција надлежној за заштиту и очување културног наслеђа. Уместо директног одговора, добили смо само конфузну изјаву у којој извођач наводи да је радовима „приступио веома предано, савесно и уз поштовање свих законских обавеза“.
Такође, један од наручилаца радова, фирма Царрасцо д.о.о. на слична питања одговорио је да су радови на реконструкцији и адаптацији изведени у складу са законом.
Лист Данас контактирао је Републички завод за заштиту споменика, који је надлежан за улицу Вука Караџића 6, међутим, одговор нисмо добили.
Милица Тапавички Илић, археолошкиња са Археолошког института, каже за Данас да је извесно да испод поменуте грађевине у центру Београда леже остаци римског Сингидунума.
„Ова зграда се налази у центру некадашњег римског Сингидунума, тачније у непосредној близини једне од његове две главне улице, чији се правац углавном поклапа са данашњом улицом Васе Чарапића. Такође, у непосредној близини поменуте зграде налази се Студентски трг испод којег су остаци једног од неколико римских купатила некадашњег Сингидунума. Другим речима, сасвим је извесно да се испод зграде у улици Вука Караџића број 6 такође налазе остаци римског Сингидунума. Ископавање тог простора без адекватног археолошког надзора се свакако коси са прописима везаним за заштиту споменика културе“ , објаснила је Тапавички Илић, истичући да ово није ни први ни једини пример игнорисања закона који се односи на заштиту културних добара откривених током грађевинских радова.
Саговорница листа Данас наводи да археолози нису у могућности да надгледају сваки ископ који се отвори у центру Београда, а којих се дневно појави на десетине.
„Неки, као овај споран, одвијају се у подрумима и релативно лако могу проћи потпуно незапажено. Због тога је неопходно подићи свест грађана, а наравно и инвеститора и извођача грађевинских радова о значају покретног и непокретног културног наслеђа и неопходности пријављивања надлежнима ако се током радова нешто од њих пронађе и ископа“, закључила је Тапавички Илић.
Археолог Адам Црнобрња указује да највећи пораз у целој причи представља то што се у пречнику од 100 метара од овог вредног археолошког налазишта налази око 50 одсто стално запослених археолога у Србији (Археолошки институт, Историјски институт, Балканолошки институт, Филозофски факултет).
„Уз то додајте пар стотина студената археологије, којима би процес пријаве ових радова био одлична вежба када би их неко упутио у проблематику. Проширите на 500 метара пречник, и добићете 70 посто стално запослених археолога у Србији“ , истакао је Црнобрња.
Раде Милић, археолог Центра за урбани развој казао је да се треба запитати шта се тек дешава на периферији ако се у самом центру Београда одигравају овакви сценарији.
„Држава има институције које су плаћене од стране грађана да брину о заштити споменика. То су Градски и Републички завод за заштиту споменика културе. Они имају овлашћење да контролишу извођење радова. Имамо толико зграда по центру града које нестају под налетом прљавог капитала. Ни тад институције не реагују. То је знак трулости система и пример неефикасности институција које би требало да буду независне у свом деловању, али су врло зависне од политичких моћника“, упозорио је Милић.
Шта каже закон?
За скрнављење културног наслеђа у Србији постоје последице које прописује Кривични законик.
Наиме, за онога ко „неадекватним третманом и уништавањем културне баштине уништава заједничку својину свих грађана Србије“, прописана је казна затвора до пет година.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 2, 2022
