Прочитај ми чланак
Данас се обележава 70. година од смрти Николе Тесле, посмртни пепео славног научника почива у његовом музеју, а група наших владика је пре неколико година покренула иницијативу да се сахрана обави код Храма Светог Саве у Београду.
Остаци генија из Смиљана више од пола века почивају у златној урни у његовом музеју у Београду. Све чешће се, међутим, чују мишљења да би за пепео овог великана требало пронаћи достојније место.
У златној сфери, на квадратном постољу, обасјаној дискретним светлом које ствара помало мистичну атмосферу, почива прах човека који је осветлио планету. Урна се од 1957. године чува у Музеју Николе Тесле. Донесена је у Београд после смрти Теслиног рођака Саве Косановића, који је располагао заоставштином чувеног изумитеља и донео одлуку да се његови земни остаци кремирају. Као део меморијалне збирке у музеју се чувају и посмртна маска Николе Тесле, као и отисак његове десне руке.
Друштво „Свети Сава“, које ових дана слави 125 година постојања, пре неколико дана обновило је иницијативу да се пепео Николе Тесле премести из музеја и сахрани испред Храма Светог Саве у Београду. Ову идеју покренула је група владика пре пет година и тада је добила и подршку Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.
– Није само хришћански, већ цивилизацијски став да сваког покојника треба сахранити и не видим зашто би великану као што је Никола Тесла то требало ускратити – објашњава председник друштва „Свети Сава“ Душан Зупан. – Мислим да није примерено да се урна чува у музеју и не знам за друге људе који почивају у музејима. Имамо пример Лењина, али и његово тело се налази у маузолеју, а не у музеју. Верујем да је Тесла заслужио да се сахрани на достојан начин испред Храма Светог Саве.
У Музеју Николе Тесле, међутим, кажу да су још 2005. године донели закључак да би остаци требало да остану у њиховим просторијама. Кажу да се урна чува и штити у складу са највишим професионалним и етичким стандардима и да је изложена на начин да омогућава да сваки посетилац лично „доживи пијетет и ода дужно поштовање великом научнику“.
ТРИ САХРАНЕ
Тесла је умро 7. јануара 1943. у хотелу „Њујоркер“ у Њујорку. Обред је одржан у Цркви светог Јована Богослова на Менхетну, после чега је сахрањен на гробљу Фернклиф. Непуна два месеца касније, тело је по жељи његовог наследника Саве Косановића ексхумирано и кремирано. Претпоставља се да је Косановић страховао да би у јеку крвавих сукоба Срба и Хрвата гробница могла да буде оскврнута. Прах великог научника остао је у розаријуму њујоркшког гробља све до 1957. када је после смрти Саве Косановића, његова наследница Милица Трбојевић одлучила да га пренесе у Београд где су положени у музеј.
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: ПРАХ ПРЕДАТИ ЗЕМЉИ
МИСЛИМ да је и по закону обавезно да се земни остаци предају земљи, а не да се чувају по кућама. Ако се то односи на све, зашто се не би односило и на Николу Теслу. Он је потомак 40 свештеника по очевој и мајчиној линији, од којих су двојица били владике. Тако да је он истински син српске цркве. Сахрањен је, па касније вађен из гроба и спаљиван као и Свети Сава. Било би нормално да његов прах буде сахрањен у светосавском храму.
(Новости)
