Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Како ће људи да освоје Марс и да га населе? Одговор на ово тешко научно питање можда би могао да да млади истраживач Немања Ђурић. Овај рођени Шапчанин, владимирачки и шабачки ђак и београдски студент, један је од ретких странаца стручњака у НАСА центру у Вашингтону.
Ђурић ради у Одељењу за сателитске програме. Уз подршку Агенције за свемирска истраживања и уз редован рад, млади Ђурић завршава и постдипломске студије на Колеџ парк универзитету у Мериленду.
– О оваквом успеху Немања није ни сањао. Био је успешни студент пете, завршне године Саобраћајног факултета у Београду, на одсеку за телекомуникације, када је у јуну 2003. примио позив из Мериленда да се школује у Америци. Послао је бројна документа у САД и на њих заборавио кад је стигао позив из Америке. Чим је положио све испите, питали су га у НАСА колику годишњу плату тражи. Дали су му 60.000 долара, уз обавезу да НАСА сноси пуне трошкове његовог даљег усавршавања – каже Драга Филиповић, пријатељ младог научника.
Данас је Немања Ђурић један од четворо Срба који раде у највећој светској свемирској агенцији. Шта тачно и како ради у НАСА, пословна је тајна о којој не сме да прича за медије. Али, није непознато да овај млади Србин ради на свемирским програмима, од којих је тренутно најизазовнији онај који планира путовање људи на Марс и његово освајање.
Сличан животни пут прошао је и Никола Баста, који је преко интернета нашао посао у Немачком авио и космичком центру. Рођен је у Београду 1983, где је завршио Електротехнички факултет. Одрастао је у центру града са вршњацима и уз књигу од које се није одвајао.
Српска свемирска агенција
Професори са Машинског факултета у Београду др Бранислав Јојић и др Ђорђе Благојевић су 2009. године поднели захтев за формирање Српске аерокосмичке агенције тадашњем Министарству за науку и технолошки развој. Сличну инцијативу је дао и Веселин Сјеклоћа из Привредне коморе Београда 2010. године и за председника предложио др Славољуба Вујића из САД, бившег сарадника на програму „Аполо 11“.
– Моје интересовање за космос и технику потиче из детињства. Деда ми је био инжењер технологије. У Немачку сам дошао случајно 2008, налетевши на интернету на оглас за инжењера-истраживача. На факултету су ме одувек привлачили електромагнетни таласи и пренос информација радио путем. У Минхену се бавим развојем антенских система за навигационе уређаје за специјалне намене у авијацији, пољопривреди и ауто-индустрији. И даље сам заинтересован за космос, јер мислим да Европа и Србија имају своју васионску будућност – каже млади Баста, који је укључен у развој пријемника за будући европски сателитски навигациони систем.
Немања Ђурић и Никола Баста су постигли муњевит успех захваљујући свом знању. Обојица следе традицију петнаесторице српских инжињера који су учествовали у прогарму „Аполо“ и људском освајајању Месеца. Обојица сматрају да је космичка будућност САД и Старог континента светла, али само ако је заједнички стварају и САД, и ЕУ, и Русија, Кина, Индија, Јапан, као и афричке земље.
– Европа има свој пројекат „Галилео“, то је глобални сателитски навигациони систем, какав су већ лансирали САД, Русија и Кина. Европски навигациони сателити, њих 30, појавиће се у васиони око Земље до 2019. Такве системе развијају и Индија и Јапан. Србија јесте технички далеко од космоса, али није интелектуално, јер имамо опсерваторије, традицију у изучавању свемира, и висок ниво школовања. Потребно је само да учимо од искуснијих земаља и да са њима сарађујемо – сматра Никола Баста.
Да би неко био укључен у свемирски програм, сматрају млади стручњаци, данас је довољно да се поседује моћан компјутер и софтверски програми повезани са НАСА или Немачким авио и космичким центром.
– Да бисмо из Србије освојили васиону треба више пажње да посветимо младим стручњацима, посебно онима који имају искуства са космичким истраживањима. Нажалост, код нас не постоји јасан програм запошљавања младих стручњака. Не ради се ту само о новцу, то је проблем недостатка визије. Потребни су нам људи који види даље од сутра, који знају нешто о менаџменту у науци, који прате најновија дешавања у свемирској технологији и који умеју да одаберу и праве стручњаке – тврди Никола Баста.
Долазе у Београд
Амерички стручњак за космос Немања Ђурић има оца, који живи и ради у Москви, и редовно се са породицом једном годишње окупљају у Београду. Никола Баста долази неколико пута годишње да посети своју породицу, а са братом у Канади је на интернет вези. Поред Ђурића и Басте у НАСА ради и Александра Богуновић, ћерка Зорана и Марије Богуновић из Милвокија. Она је стручњак за специјалне сензоре на сателиту „Ландсат“, који је НАСА послала у космос. Стеван Спремо, руководилац Истраживачког центра, ветеран је и легенда Америчке свемирске агенције.
