После много година Турска поново почиње да јача свој утицај на Балкану. О узроцима размишља угледни руски балканолог, директор Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН, Јелена Гускова.

Скоро читав век Турска није била присутна на Балкану, пошто је била синоним Османског освајања, 500-годишњег турског ропства, угњетавања за српски и друге народе полуострва. Турци у cвести Срба, Македонаца, Хрвата, заувек су остали непријатељи, а Срби су се поносили што су своје славне победе односили управо у борби против овог вековног окупатора.

Ипак већ 90-их година прошлог века на научним конференцијама у Београду смо слушали од турских научника да је сазрела неопходност новог прилаза изучавању османског присуства на Балкану, пошто се заслуга Турске састоји у томе што је она сачувала српску православну цркву, културу, традиције, није асимиларала Србе и Македонце. Већ у 21. веку тема препорода турског утицаја на Балкану постала је омиљена тема турских научника и политичара. Да подсетимо да је у време свог чувеног излагања у Сарајеву 2010. министар иностраних послова Турске Ахмет Давутоглу говорио о османској окупацији Босне као о историји, коју треба обновити.

Активизација турске политике на Балкану везана је управо са именом министра иностраних послова Турске Ахмета Давутоглуа, именованог на дужност на пролеће 2009. године. Активност је означена у свим правцима: дипломатском, економском, културном. Прво што је урадио министар – организовао је посете турских политичара региону ради успостављања личних контаката са представницима локалне елите. Почев од 2009. године, у свим плановима посета првих лица државе – министра иностраних послова Ахмета Давутоглуа, премијера Реџепа Ердогана, председника Абдуле Гјула, као и парламентараца и војних чинова, Балкан је био присутан. 2009-2011. године они су посетили Албанију, Црну Гору, Румунију, Босну и Херцеговину, Македонију, Косово.

Други корак је такође био врло важан: за низ балканских земаља био је урпошћен или укинут визни режим.

Турска која се појавила у својим бившим поседима, нуди „добре услуге“ и све више прониче у сферу економије и привреде. У састав турских делегација увек улазе бизнисмени који потписују споразуме о економској сарадњи и инвестицијама. И… сарадња је почела интензивно да се развија. Од 2003. год 2010., на пример, обим спољне трговине између Тиране и Анкаре је скочио са 35 до 350 милиона долара. Са државама региона били су склопљени споразуми о слободној трговини. турске фирме су градиле путеве у Албанији, фабрику у Македонији, аеродром у Приштини. Почев од 2009. године, сваке године се одржавају економски форуми пословних људи Турске и балканских земаља – Румуније, Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине. Резултат овакве сарадње су постале наднационалне комисије, између осталог за транзит робе у Европу преко Балкана, енергетску сарадњу, заједничко освајање природних ресурса и корисних руда.

Турска активно ради са политичким елитама балканских земаља, предлаже им заједничко учешће у политичким програмима и разматрању важних европских и азијских питања. Тако, на иницијативу Давутоглуа, 2010. године лидери Албаније, Македоније, Румуније, Босне и Херцеговине учествовали су у конфренцији о јачању мера поверења у Азији, одржаној на територији Турске.

Исламски карактер турске државе не смета јој да говори о братским односима са свим народима, пошто су, поред бошњака и Срби и Хрвати део исте супе, говорио је Ахмет Давутоглу за време посете Босни и Херцеговини. У Сарајеву је Турска отворено пружила подршку неким босанским политичким патријама, покретала питање историјских, религиозних и културних веза, растуће војно-политичке снаге Турске која може да пружи подршку својој браћи у Босни.

Турска покушава да успостави везе и војном линијом. Пре свега, Анкара себе одређује као посредника између балканских земаља и НАТО-а, укључује их у програме Алијансе, нуди помоћ инструкторима у реорганизацији оружаних снага по стандардима НАТО-а. 2009. године одржане су прве посете тадашњег начелника генералштаба Турске Иљкера Башбуга Србији, Босни и Херцеговини и Албанији. Индикативно је да су у турским војним школама будући официри почели да уче српскохрватски и албански, што сведочи о томе да је Балкан постао приоритет у спољној политици Турске. Посебно тесна је била сарадња са Албанијом, која се придружила НАТО-у 2009. године: стално се одржавају заједнички манерви и вежбе снага ратне морнарице. Анкара је предложила да се локални официри обучавају у турским војним академијама и школама.

Турска је међу првима признала независност Косова и постала његов покровитељ, учествује у обуци одреда локалне полиције формираних на Косову из састава косовских Турака преко турских војних и полицијских инструктора.

Турска пажња је окренута и на југ Србије, где живи муслиманско становништво. Религиозно-политички лидер Санџака Зукорлић после посета турских политичара почео је да иступа са захтевом да се пружи аутономија за три општине са већинским муслиманским становништвом. Турска је предложила економску помоћ и инвестиције Санџаку.

Турска је присутна и у Црној Гори. Она финансира и гради џамију у граду Бар. По оценама експерата, изградња ће коштати три милиона евра, до 2012. године већ је око милион евра уложен у изградњу. Укупна површин џамије износи 4 хиљаде квадратних метара. Под молитвеном салом ће се налазити велика просторија за бављење спортом, у десном крилу се планира школа, службене просторије, добро опремљени вртић, мухабет сала (за преговоре), соба за забаву пензионера. У левом крилу ће бити ресторан источне кухиње са 250 места, свечана сала за шеријатско венчање, сала за конференције, бутик за жене, собе за госте. У централном делу осим просторија за пословне сусрете биће отворена апотека. Скупштина општине Бар ослободила је џамију од плаћања комуналних услуга, а влада Црне Горе пре 5 година је дала 20 хиљада евра за изградњу овог објекта. Џамија ће имати два минарета висине по 43 метра и биће највећа на јужној обали Јадрана.

Велику пажњу Турска поклања сарадњи у области науке, образовања, медицине, добротворне делатности. 30. јануара 2009. године у Скопљу је основано представништво Савеза турских грађанских невладиних организација, граде се турске школе, у којима се уводе нови стандарди образовања, пишу се заједнички уџбеници са Македонијом, Албанијом, Босном и Херцеговином о историји региона. У последње време активизирана је размена студената, предавача и научника. Телевизори су препуни турских серија. Циљ таквих акција је да се побољша имиџ Турске у очима локалног становништва.

Истамбулски универзитет Ајдин, који има 14 факултета и 17 хиљада студената, заинтересован је за отварање универзитета у Подгорици, где би се школовали студенти из балканских земаља по турским програмима. Он би био ковачница кадрова за заједничку делатност турских и локалних фирми, за тешње везе у свим правцима – економском, политичком, културном. Турска већ финансира рестаурацију споменика османске културе на читавом полуострву, али пре свега у Албанији, Македонији, на Косову, у Босни и Херцеговини; отварају се турски ТВ канали на румунском, албанском и српском. Осим тога, оснивају се заједнички научно-истраживачки институти, на пример Балкански институт турколошких истраживања у Призрену, формирају се дискусионе платформе за експертску размену мишљења, раде стални форуми и конференције, као што је Међународни блакански конгрес који се одвија повремено у Турској и на Балкану. Турска отвара на Косову, у Албанији, у Босни и Херцеговини медицинске установе и центре социјалне помоћи.

Каква је реакција на турску „хуманитарну“ експанзију оних којима је она окренута? У неким регионима дочекана је са одушевљењем. На пример, Бориса Тадића и Реџепа Ердогана на југу Србије су дочекивали са таквом помпом и таквим овацијама, као да су они допуштовали у Турску, а не у српски регион. Многи на Косову, у Албанији, Босни и Херцеговини сматрају да делтност Турске на Балкану има историјски значај.

На територијама насељеним православним словенима, делатност Турске наилази на обзиљну критику. Тако председник Републике Српске Милорад Додик сматра да намере Анкаре не могу да се називају добронамерним. Њихова истнска жеља је да препороде овде неоосманизам. Они опет шире бајке да је овде 500 година владао мир, док су они уништавали наше национално благо. А Турска је у то време вршила геноцид над Србима. Председник је уверен да Турска у Босни и Херцеговини штити искључиво интересе муслимана.

Наравно, поставља се питање узрока турске експанзије на Балкану?

По мишљењу једних, Турска формира центре свог утицаја у Европи. Други сматрају да Турска мења своју геополитичку оријентацију због тога што ЕУ не жели да види Турску у свом саставу. Зато Анкара покушава да искористи Балкан као мост између Европе и Азије. Међу аналитичарима може да се чује и мишљење да Турску покреће реваншизам. Сама Турска озвучава идеју да је цене као познаваоца Балкана и народа који тамо живе, зато је, на пример, савет НАТО-а доделио Анкари двогодишњи мандат помоћника за питања пријема балканских држава у НАТО. Међу западним политичарима влада још једно мишљење: Балкан је извор нестабилности, зато им је потребан „управљач“ који ће помирити народе, научити их да живе мирно и стабилно.

Чини се да ће повратак Турске на Балкан, када се његов православни део томе противи, само пооштрити јаз међу народима. А посебна пажња турских дипломата према земљама са значајним уделом муслиманског становништва јача управо ове теничке групе, што може да доведе до озбиљног сукоба тамо где је он потенцијално могућ – у Македонији, на Косову, Босни и Херцеговини.

 

(Глас Русије)