Прочитај ми чланакХрватица Гала Свилан написала је колумну у којој је на занимљив начин приказала свој живот у Београду и одлуку да овде проведе своје студентске дане.
Каже да је из Хрватске дошла у Србију да студира из изната, а након живота у Београду закључила је да су Хрвати, ипак, највећи Срби.
View this post on InstagramLupi srceko san mi je da imam selfi koji ima barem približno lajkova ko jedna karađorđeva šnicla
Ћерка телевизијског водитеља Синише Свилана је у колумни за „100 посто.хр“ написала:
„Да студирам у Београду, уместо у некој другој „хоцх“ европској престолници, одлучила сам из разлога из којег радим све у животу: из ината. Ината према познаницима, пролазницима, друштвеним критичарима и душебрижницима. Занимало ме што се налази преко Дунава, те имагинарне границе која наводно одваја цивилизацију од хаоса. Колико истине има у стереотипима и друштвеним табуима“.
Затим пише:
„Закључак мог „експеримента“ заправо је био да сам више научила о свом народу, него оном преко плота. У Србији нисам имала никаквих негативних искустава, сем сазнања да смо ми заправо један суштински недуховит народ“.
Имала је и много занимљивих закључака о грађанима своје земље. А све захваљујући музичком укусу:
„У Загребу постоје само две врсте људи, они који „Еxтра ФМ“ у ауту слушају с отвореним прозорима и пи**е које „Еxтра ФМ“ слушају са затвореним прозорима. За то време на сплавовима трешти Дино Дворник, из кафана Нина Бадрић, а ресторана Џибони. Јер најгори од свих је културни елитизам“.
Сетила се Гала и питања које су јој често постављали када се вратила из Србије:
„А док си студирала у Београду је ли свуда трештала фолк музика“ И мој вечни одговор: „Нису. Трештао је Тома Здравковић. Ипак смо ми Хрвати највећи Срби“.
Гала открива и разлоге због чега се у Хрватској скрива да се слуша популарна музика из Србије.
„Како је у Србији турбофолк био синоним за турска освајања, тако је у Хрватској ребрендиран и носи симболику српског освајања….
Фолк је постао битан фактор у самоодређивању. Ако желимо да дефинишемо себе као индивидуу или народ, потребан нам је онај други. Народњаци су тако постали главни адут при националном дистанцирању. Постоје само два могућа исхода друштвеног става: или прихваташ традиционално (наше) или си одбачен. Све оно што није хрватско, страно је, непожељно, непријатељско. Четири су дозвољена музичка израза која се препознају као хрватски и аутохтони: шлагери, поп-рок, далматинска песма специфична по клапама и славонска тамбурица. Ако не препознајемо неке од ових елемената у музичком изражавању, музика постаје назадна и вулгарна“.
Па и поред овога хрватски спортисти неретко знају да успехе прославе уз хитове наше народне музике, а хрватски навијачи да заиграју Ужичко коло.
Додала је нешто и што ће допасти љубитељима тренутно најпопуларније музике у нашој земљи.
„Да су Џастин Бибер и Шон Пол којим случајем рођени на Балкану, данас би их звали Милан Станковић и Раста“.
Потом је цитирала и Рамба Амадеуса:
„Поп је такође турбо-фолк. Поп је формиран по укусу спонзора и његова функција сама по себи је слава и новац, он нема садржај“.
СНИМИО ИХ: Након покушаја да му отму телевизију хтели да га хапсе на Аранђеловдан! (ВИДЕО) https://t.co/Sz8csZaf3t
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 21, 2018
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
