Pročitaj mi članak
Господин Шешељ се не може враћати у Хаг – тај „суд“ треба укинути
Недавно је из Хага стигла вест да господин Војислав Шешељ мора да се врати у хашки затвор институције која себе назива ICTY (енгл. International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, Међународни кривични трибунал за бившу Југославију ).
Према резолуцији Уједињених нација 37/194, о “Медицинској етици”, усвојеној на Генералној скупштини 1982. године, господин Војислав Шешељ се не може вратити у затвор већ се лечење мора наставити у одговарајућој медицинској установи која му обезбеђује “исту терапију” као осталим пацијентима који болују од такве или сличне болести.
У начелу, максимална/оптимална медицинска нега НИЈЕ МОГУЋА у хашком затвору.
“Анекс” резолуције УН 37/194 из 1982:
– Принцип 1 прецизира: “Здравствено особље, посебно лекари који су задужени за негу затвореника и притворених, дужни су да обезбеде заштиту њиховог физичког и менталног здравља и пруже терапију болести истог квалитета и стандарда који се обезбеђује особама које нису затвореници или притворени.“
– Принцип 6 инсистира да се набројани принципи морају поштовати у потпуности и у свим чак и екстремним околностима . (United Nations, The General Assembly, Principles of Medical Ethics, A/RES/37/194: Resolution 37/194, 111th plenary meeting, 18 December 1982). Оригинални текст:
ANNEX
Principle 1
Health personnel, particularly physicians, charged with the medical care of prisoners and detainees, have a duty to provide them with protection of their physical and mental health and treatment of disease of the same quality and standard as is afforded to those who are not imprisoned or detained.
Principle 6
There may be no derogation from the foregoing principles on any ground whatsoever, including public emergency.
Резолуција се може наћи овде:
Office of the High Commissioner for Human Rights (OHCHR)
http://www.un.org/documents/ga/res/37/a37r194.htm
Наши медији, на пример „Политика“, изгледа НИКАД нису коментарисала ту резолуцију УН. Да јесу, радовало би ме.
Поменута институција («суд» у Хагу) која захтева повратак господина Шешеља, вероватно у начелу може, али технички је доста тешко, да обезбеди одговарајуће лечење у Хагу. Свакако, не само да је практичније да се Шешељ лечи у Србији, већ постоји и ризик да то лечење у Хагу неће бити адекватно, што показује и искуство са ранијим затвореницима од којих је више њих преминуло у Хагу под сумњивим околностима. У начелу се оваква предвиђена терапија не може и не сме спроводити ван специјализоване медицинске установе. С тога би господин Шешељ морао да остане у Србији и да без одлагања почне са терапијом.
У међувремену, треба уложити жалбу OHCHR: Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights (OHCHR) Palais Wilson, 52 rue des Pâquis, CH-1201 Geneva, Switzerland.
Овај покушај враћања господина Шешеља у хашки затвор је кршење људских права од стране ICTY и треба да означи крај овог илегалног суда.
Такође, Иван Јанковић у својој књизи «Забрана злостављања, приручник за полицију и затворско особље», Београдски центар за људска права, 2010, мада површно дискутује тај аспект здравствене заштите затвореника (!!), не спомиње неке важне аспекте који су потенцирани у резолуцији 37/194, као рецимо Принцип 1 и Принцип 6 из Анекса. Први Принцип сам ја цитирао горе. Принцип 6 потенцира да се наведени принципи НИКАКО не могу занемаривати чак ни у неким хитним ситуацијама. То је сада необично важно.
(Србин.инфо – др Драган Павловић)
