Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Опште је познато да је положај српског језика и писма веома тежак. Годишње у свету одумре 25 језика, а међу угроженим језицима налази се и српски. Језик и писмо су одлике индетитета једног народа. Српски језик и писмо су угрожени у свим сегментима живота, од политичког, привредног, образовног, у говорној и писаној комуникацији, у медијима те и на интернету, где је латиница доминатно писмо у односу на ћирилицу. Ћирилица у односу на латиницу на српском делу интернета је, могло би се рећи на нивоу статистичке грешке, а корисници српског дела интернета, већином, немају чак ни активирану ћирилицу у компјутеру.
Познато је да и путне исправе, пасоше у Репблици Српкој и Србији не можете добити, а да ваши лични подаци буду исписани на ћирилици. Можете добити пасош, али подаци „морају“ бити искључиво на латиници. Зашто је такав однос власти и Републике Србије и Републике Српске према ћирилици? Ако лични подаци нису написани на српском писму, да ли онда та путна исправа представља републику из које пасош потиче, Републику Српску или Србију. Шта је уопште узрок таквог односа власти у Републици Српској и Србији према ћирилици?
Пасоше са исписаним ћириличним подацима има Руска Федерација. Грчка такође има податке исписане на грчком алфабету, а као помоћни начин читања података у овим пасошима су пресловљена слова на „универзалну латиницу“.
О положају српског језика говорио је академик Слободан Реметић:
Положај српског језика дели судбину свог народа. Српски језик у БиХ у целини је стицајем околности додатно угрожен. Томе такође доприноси и међународна заједница. На темељу једног језика који је Вук Стефановић Караџић половином деветнаестог века реформисао за потребе српског народа и његове културе, данас постоји више политичких језика.
Проф. др Милош Ковачевић истиче тешкоће опстанка српског језика:
Српски језик може тешко опстати под таквом глобализацијом, па ћемо вероватно имати за десетак година двоструке правописе. Правописе који ће говорити о страним речима и правописе који ће се тицати домаћих речи. Уколико ви имате 90% универзитетских професора који су се последњи пут са српским језиком сусрели у основној школи, јер га нема у средњој школи, нема га на факултету, онда можете замислити да заправо основци боље говоре од академика. Са те стране се онда показује да је једини пут оздрављења враћање дигнитета српскоме језику у образовном систему.
Проф. др Рајко Кузмановић сматра да српски језик никада није био у већој кризи:
У БиХ је ситуација врло неповољна по српски језик због тога што се жели једна стара теза која је за време Аустро-угарске постојала, да се формира неки земаљски језик, некакав босански језик, а ми се морамо супроставити таквим схватањима јер језик је један јединствен. То је српски језик.
Српски лингвисти сматрају да би праву најезду страних речи у изјавама политичара и приметну „кроатизацију“ многих медија најбоље било решити израдом закона о употреби и неговању српског језика, којим би његова доследна употреба постала неопходан предуслов за обављање било које јавне функције.
Срби треба да пишу ћирилицом, као својим националним писмом десетовековне културе, а наравно требају да знају и латиницу.
Како је то лепо рекао лингвиста, професор Милорад Телебак: „На нама свима је да свој језик волимо, учимо, негујемо и чувамо. Као што то чине озбиљни, напредни народи, који држе до свог индентитета и интегритета. Ниво знања стандарда језика свога народа назива се језичком културом. Језичка култура сваког појединца огледало је његове опште културе. Брига о језику треба да буде брига свих, како појединаца, тако и народа, а нарочито државе, али нажалост код нас није тако. Ако не сачувамо свој језик и писмо, нећемо сачувати ни себе!“
Говоримо српски и пишимо ћирилицом!
