Прочитај ми чланакАмерички гигант „Монсанто” само недељу дана пошто је објављено да га преузима „Бајер” саопштио да је купио лиценцу за коришћење нове технологије за преуређивање наследних информација биљака у пољопривреди. – Кратко и јасно речено, нама у Србији ГМО, овакав какав је, није потребан.
Амерички гигант „Монсанто” само недељу дана пошто је објављено да га преузима „Бајер” саопштио да је купио лиценцу за коришћење нове технологије за преуређивање наследних информација биљака у пољопривреди. – Кратко и јасно речено, нама у Србији ГМО, овакав какав је, није потребан.
Све најважније светске агенције објавиле су прошле недеље уверавања извршног директора „Бајера” да ова компанија неће користити спајање с „Монсантом” да би насилно увела ГМО у Европу. Шта може да стоји иза овакве изјаве, може ли се стопроцентно веровати „Бајеру” и „Монсанту” када овако иступају и куда води припајање ова два гиганта за сада се само нагађа, чак и стручним круговима.
У разговору за „Политику” угледни генетичар Миодраг Димитријевић, професор с Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да је у овој фази заиста тешко давати прогнозе шта ће се тачно дешавати, али да је њихово спајање већ довело до стварања једне јаке европско-америчке корпорацијске осовине као и да ће се њено деловање у производњи и на тржишту хране осетити већ у блиској будућности.
Али циљеви ове две компаније нису ни баш потпуно непредвидиви. Њихова сарадња није од јуче?
Наравно. У области аграра „Монсанто” и „Бајер” отпочели су дугорочну сарадњу још 2007. године и то у области „кључних технологија у пољопривреди”. Њихово актуелно спајање дуго се „кувало” и на крају су се договорили да „Бајер” преузима „Монсанто” за 66 милијарди долара. Ово је, наравно, брак из рачуна „Монсанта”, водеће семенске компаније у свету, која држи негде око 23 одсто тог тржишта, и „Бајера” с уделом у око 10 одсто хемијско-фармацеутске индустрије. Али, за мене лично, нешто друго је било важнија вест од ове о којој је брујао читав свет.
Шта је важније од стварања ове суперсиле?
Далеко занимљивије било је то да је „Монсанто”, само недељу дана пошто је објављено да га преузима „Бајер”, објавио да је купио лиценцу за коришћење нове технологије у пољопривреди која потпуно мења начин стварања генетичких модификација организама, па и пољопривредних култура. Реч је о новом патенту (ЦРИСПР/Цас9) чији су аутори две научнице с Универзитета Калифорнија у Берклију. Ово решење сматра се до сада најмоћнијим и највише обећавајућим методом генске манипулације, које већ сада изгледа веома моћно, а свакако ће и да се усавршава. После вести да је лиценца за коришћење ове технологије у рукама „Монсанта” постало је и много јасније шта можемо да очекујемо.
Која је разлика у односу на досадашње методе?
Овај нови поступак мењања наследног материјала нуди далеко већу прецизност измена (и више од 90 одсто, зависно од организма), бољу контролу укупног процеса, јефтинији поступак и измене на такав начин да ће појам ГМО највероватније да захтева редефиницију.
Упрошћено, промене наследног материјала могу да буду много финије, што се тиче количине наследног материјала, него до сада. А револуционарно је да промене наследног материјала могу да се раде на више места симултано у читавом геному (укупан наследни материјал у ћелији). Метод је применљив на свим организмима, укључујући и људе. Јефтинији је и до сада најефикаснији од свих познатих поступака мењања генома.
Наговештавате потпуно нови ниво у развоју ГМО технологије?
Још пре више година прецизност трансгене технологије је упоређена с операцијом на мозгу помоћу лопате. То заиста није било погрешно поређење. Трансгена технологија којом су се до сада производили ГМО је веома груба за један софистикован систем, какав је наследни систем. Јасно је то и компанијама које користе ту технологију. А видљив им је и отпор јавности. Ови најновији резултати на пољу генске манипулације обећавају да ће ГМО, какав данас познајемо, релативно брзо да нестане и да постане историја пионирске фазе трансгене технологије.
Којом брзином ће ово да се одвија зависи од низа чинилаца. Кључним сматрам ефикасност примене метода ЦРИСПР/Цас9 на пољопривредним културама и којом брзином ће се трошити залихе садашњег ГМО семена. Другим речима, директно ће да зависи од темпа замене трансгеног сортимента.
После оваквих предвиђања, да ли европске државе, а међу њима и Србија, могу да сачувају производњу и конвенционално семе?
Немају све земље Европе успешну производњу сопственог семена конвенционалних пољопривредних култура. Србија има, мада је од двехиљадите много учињено да се ова производња угуши и уништи. Многе научне институције у пољопривреди су затворене, или лоше приватизоване (око 50 одсто у области биљне производње). Само одговорна политика у националном интересу може да обезбеди очување националних ресурса у које спада и конвенционална семенска производња.
На друштвеним мрежама објављено је да сматрате да у Србији, и поред тога што закон забрањује, већ једемо ГМО и да је разлог томе мањкавост и нејасноћа прописа.
Закон који је на снази нема „нејасноћа”. Потпуно је јасан. Забрањена је сетва и промет ГМО на територији Србије. Већ у најскорије време, променом технологије и применом нових метода, може да се деси да дефиниција ГМО буде прилично измењена, па тиме и многи закони широм света који дефинишу однос према ГМО.
Шта је онда нејасно у прописима?
Када кажем нејасноће, оне нису везане за наше законско решење, већ за глобалну дебату – да ли је животиња која једе ГМ храну и сама ГМО, односно да ли треба да се третира тако. Поређења ради, то би значило да и човек који једе ГМ соју (примера ради) и сам треба да буде третиран као ГМ човек. У сваком случају сачекајмо да видимо како ће компаније да усвоје и употребе ову нову технологију, јер је куповина лиценце на овај поступак од стране „Монсанта” само први корак. Ако нова техника измене генома оправда велика очекивања која се у њу сада полажу, може лако да се деси да и дебате које се данас воде о ГМО добију другачији ток, да нестану старе и појаве се нове„нејасноће”.
Шта ви мислите?
Кратко и јасно речено, мислим да нама у Србији ГМО овакав какав је није потребан. Мислим да у аграру имамо довољно проблема и без ГМО. Од тих проблема ГМО нам не решава ни један једини и само нам додаје нове проблеме и расправе, које нас удаљавају од пута опоравка српског аграра. Сматрам да је потребно да се јасно назначи из какве производње храна потиче, што би требало да важи за сву храну и не мора да буде везано искључиво и само за ГМО. Међутим, ако говоримо о храни у којој су могуће примесе ГМО, Србија има Правилник о обележавању ГМ хране из 2003 године, који је ишао уз Закон о ГМО из 2001. Да ли правилници престају да важе изменом самог закона (наш је измењен 2009) или важе док се не донесе други правилник је већ питање из домена правне науке.
Будућност у индустрији хране, шта можемо да очекујемо?
Свет је суочен с драматичном одлуком – како даље у производњи хране на планети на којој су ресурси ограничени, а раст популације се драматично увећава. Трка за профитом коју форсира капитализам уопште, па и у производњи хране, која је почела средином прошлог века индустријализацијом аграра, довела је до озбиљног угрожавања еколошке равнотеже на Земљи. Игнорисање еколошких и друштвених ограничења у циљу тежње ка неограниченом расту профита, што је суштина капиталистичког система, посебно у овој његовој последњој неолибералној и глобалистичкој фази, може да доведе до таквог исцрпљивања природних ресурса и еколошког колапса да планета постане непогодна за живот. Досадашња индустријализација у производњи хране се најчешће правдала хуманим циљем да се „нахране гладни” и да се „реши питање глади у свету”.
А заправо?
Нажалост, испало је да је истина много прозаичнија. Прави циљ је профит и светска доминација у свим аспектима, при чему се пољопривреда и прехрамбена производња у целини користи као моћно оружје. Човечанство мора да се окрене технологијама у производњи хране којима се не угрожава екосистем а омогућава чување и обнављање ресурса, где год је то могуће.
