Прочитај ми чланак
Недавно је организација за лезбијска људска права Лабрис расписала конкурс за место правнице на пројекту „Едукација и лобирање“. Како пише у огласу за ово радно место, посао ове правнице биће да информише државне институције и демократски оријентисане партије о правном положају лезбијске и геј популације, затим да сарађује са невладиним организацијама за људска права и да ради на организовању разних про-геј манифестација.
Овим се опет отвара питање да ли у Србији постоји геј лоби и како он функционише. Мишљења су подељена, са једне стране су представници Двери, који кажу да овај лоби постоји већ годинама, а да се најјачи лобисти налазе у готово свим владајућим странкама.
Првенствено у СПС, који је у главни одбор примио и првог геј активисту у Србији Бориса Милићевића. Са друге стране, представници геј популације то оштро демантују. Један од најпознатијих представника ЛГБТ популације у Србији Бобан Стојановић на питање да ли у Србији постоји геј лоби каже:
– Какво је то питање? Дајте ми доказе и ја ћу их демантовати.
Али о лобирању, углавном, доказа никада нема. Можда зато већина поставља знак једнакости између лобирања и корупције. Овај појам углавном има негативну конотацију, доживљава се као подмићивање законодаваца и извршне власти, далеко од очију јавности. Историјски гледано лобирање је увек постојало, само се тако није називало. Чак ни цареви нису сваку одлуку могли да доносе без икаквог утицаја. Увек су постојали они блиски дворјани који су бар понекад могли да утичу на његову одлуку.
Краћи живот
У истраживању спроведеном 2000. године у Немачкој само 1,3 и 0,6 одсто испитаника, изјаснило се као геј или лезбијка и мање од три одсто као бисексуалци. Према подацима студије Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) из марта 2011, седам одсто америчких мушкараца између 15 и 44 године старости изјаснило се као хомосексуалац. Према неким истраживањима ЛГБТ припадници који доживе природну смрт у просеку живе краће 18 година у односу на хетеросексуалце.
Може се рећи и да је кнез Милош Обреновић захваљујући неким од техника лобирања успео порту да придобије на своју страну. Реч „лоби“ води порекло од латинске речи „лабиум“ која означава предворје. Први пут се појам лобирања помиње у Енглеској у 17. веку, када је у парламенту одређена посебна соба у којој су посланици могли да примају грађане који су долазили са посебним захтевима. Први случај лобирања забележен је 1792. године. Убрзо се овај вид политичке комуникације преселио и у Америку, у хотел Вилард, који је током 19. века био центар окупљања у Вашингтону.
У периоду после Грађанског рата многи којима је требала помоћ конгресмена, долазили су у овај хотел у којем су они редовно одседали. Тако је током мандата председника Гранта било опште познато да он свако поподне долази у Вилард на пиће. Ту чињеницу су многи користили да би дошли до председника. Оне који су га чекали у ходницима (лобијима), назвао је лобистима.
Свој врхунац, као начин утицаја у политици, лобирање је достигло почетком 50-их година 19. века, када су утврђена правила ове игре у америчком Конгресу. Уз лобије по правилу иду и огромне своте новца, које се издвајају не би ли се сенатори или конгресмени убедили да приликом гласања подрже или оборе одређене законске пројекте. Правила налажу да новац који се издваја за лобирање мора бити јаван, односно да се у сваком тренутку мора знати коме се плаћа, колико и због чега. Ипак, у годинама које су следиле у САД су лобисти помињани као актери многих афера и скандала.
Годинама уназад у свету је уврежено мишљење да је најјачи јеврејски лоби, међутим у последње време све су чешће теорије о томе да га је геј лоби претекао. Препоруке о равноправности и толеранцији као и о поштовању права ЛГБТ особа, које су последњих година постале свакодневна појава широм света, све више постају и предмет кампања у најширем смислу. У лобирању за права хомосексуалаца, за склапање истополних бракова и усвајање деце одавно је ушао и Холивуд. Прави скандал пре неколико година изазвала је изјава најпознатијег хомосексуалца на планети Елтона Џона који је рекао да је Исус Христ био „саосећајан, суперинтелигентан хомосексуалац“. Музичар је у интервјуу за амерички магазин „Парејд“ рекао да је божји син разумео проблеме људи.
– На крсту је опростио људима који су га разапели. Исус је желео да волимо и праштамо. Не знам шта чини људе тако окрутнима. Покушајте да будете хомосексуална жена на Блиском истоку. Боље вам је да сте мртви – рекао је музичар.
Чак је и папа Франческо недавно поклекнуо и признао да усред Ватикана постоји геј лоби и тако само потврдио раскалашно понашање свештеника заклетих на целибат.
– У Курији постоје свети људи, заиста свети. Међутим, присутна је и корупција. Такође, ту је и… Сви причају о геј лобију, и то је истина, постоји у Курији. Мораћемо да видимо шта можемо да урадимо – рекао је папа Франческо. Папино признање само је потврдило раније спекулације о томе да се његов претходник Јозеф Рацингер или Бенедикт Шеснаести и повукао са функције управо због уцена геј лобија.
Оно што потврђује да геј лобисти свакако постоје и добро раде свој посао јесте гомила популарних серија и филмова у којима су главне улоге додељене геј паровима. Они имају усвојену децу, духовити су, лепи, шармантни и васпитавају генерације деце испред ТВ екрана да је добро бити геј. Недавно су се у Холивуду појавиле и информације да америчка филмска машинерија планира да крајем ове године крене се серијалом филмованих бајки, које би биле прилагођене модерном добу и схватањима.
У плану су нове екранизације и „Пепељуге“, „Снежане“, „Алисе у земљи чуда“, „Ивице и Марице“. Прво ће бити снимљена нова верзија „Успаване лепотице“ која би за поруку имала ширење геј слобода будући да се уместо принцезе и принца појављују два принца. Према новој верзији класичне бајке Шарла Пероа, лепи и млади принц запада у стогодишњи сан пошто се убоде на вретено своје маћехе. Према легенди, проклетство може да разбије само племић такође плаве крви који ће пољупцем повратити принца у свет живих.
(Вести)
