Брисел – Полемике око тога да ли постоји аутентичност босанског језика, којим језиком говоре у Црној Гори или да ли постоје разлике између српског и хрватског језика засад су поприлично далеко од Европске уније. У седишту европске бирократије на званичном нивоу засад не препознају „разлике” међу језицима проистеклим из српскохрватског, односно хрватскосрпског језика, али се зато убрзано припремају за улазак хрватског језика међу тренутно 23 званична језика ЕУ.

Док се у Србији лингвисти споре око тога да ли постоји суштинска разлика између српског и босанског језика, неки се питају да ли је могуће да се „балканска свађа око језика” пренесе у будућности и у Брисел будући да ће Хрватска за мање од пет месеци постати део ЕУ, а самим тим ће имати и могућност да одлучује о будућим званичним језицима ЕУ. На питање „Политике” да ли је теоретски могуће да приликом уласка Србије у ЕУ Хрватска блокира прихватање српског као званичног језика ЕУ, један од портпарола Европске комисије каже само да „свака држава која постаје чланица ЕУ одређује који ће језик бити њен званични језик у институцијама уније”.

„Пре приступања ЕУ, свака држава чланица одређује који језик жели да користи као свој званични језик за потребе ЕУ. Одлуку о овом питању мора једногласно да донесе Савет министара ЕУ, а споразум постаје део Акта о приступању ЕУ”, објашњава Денис Абот, портпарол европске комесарке за образовање, културу, вишејезичност и омладину.

Абот, међутим, није коментарисао евентуалну могућност да Хрватска (која ће у време приступања Србије увелико бити чланица ЕУ) блокира у Савету министара одлуку о прихватању српског као званичног језика ЕУ, али познаваоци прилика у Бриселу кажу да се никад тако нешто није догодило приликом приступања неке земље.

Засад нико у бриселској администрацији не разматра нити да ли постоје есенцијалне разлике међу језицима који се причају у Србији, Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини, нити да ли ће једног дана када ове земље приступе ЕУ бити донета одлука да се зарад економичности, као у Хашком трибуналу, преводи на „босанско-хрватско-српски” језик. Према речима надлежних у ЕУ, све зависи од земље која улази у чланство, а до тада Брисел се једино убрзано припрема за улазак хрватског језика међу званичне језике ЕУ.

„Генерални директорат задужен за превођење запошљава преводиоце са званичних језика ЕУ. Српски, црногорски и босански нису међу њима, а засад није ни хрватски. Уколико је потребан преводилац за неки од ових језика, Комисија ангажује хонорарне преводиоце”, каже Абот и додаје да је, имајући у виду хрватско приступање ЕУ 1. јула 2013, „Комисија ангажовала 36 хрватских преводилаца и седам помоћника који се припремају за укључење хрватског међу званичне језике ЕУ”.

У бриселским круговима може се чути да се хрватском чланству у ЕУ радују поједини административни службеници из Словеније, који су некад учили српскохрватски језик, а сада уз сертификат добијен после завршеног бесплатног курса хрватског језика могу да у свој резиме напишу да знају још један званични језик ЕУ и самим тим добију већу плату.

„Око 50 комисијиних преводилаца, који покривају различите језике, имају неко знање хрватског. Комисија организује стандардне курсеве језика у Бриселу и Луксембургу како би припремила актуелно особље за тренутак када хрватски буде званични језик ЕУ. Курс језика у Хрватској је похађало 28 преводилаца, углавном оних који преводе са енглеског и француског”, каже Абот и додаје да у томе ко ће проћи курс језика и обуку за превођење, националност не игра никакву улогу, већ је пресудни фактор језик на који преводе.

Према речима једне Италијанке која је преводилац у Европској комисији, она је знање босанског језика стечено у Сарајеву сада искористила да добије сертификат за превођење са хрватског.

„Како бих преводила са хрватског морала сам да прођем курс. Просто да не бих говорила ’хиљада’ већ ’тисућа’. То су оне мале разлике између језика који се говори у Босни и оног који се говори у Хрватској”, каже она за „Политику”, инсистирајући на анонимности, будући да је преводиоцима забрањено да дају изјаве за медије.

Плате преводилаца

Званична почетна бруто плата за административне службенике ЕУ у оквиру платног разреда АД5 износи 4.349 евра, док симултани преводиоци и правни експерти са знањем превођења спадају у платни разред АД7 са почетном бруто месечном платом од 10.324 евра. На све те износе могуће је добити и додатак од 16 одсто, у случају пресељења због посла. Иначе, годишњи трошкови писаног и усменог превођења у оквиру институција ЕУ износеоко милијарду евра, а иза тог огромног посла стоји „армија” од око 3.000 преводилаца.

(Политика)