Прочитај ми чланак

ЕПИДЕМИОЛОГ И ПСИХИЈАТАР У КЛИНЧУ: За и против обавезне вакцинације народа

0

Ја знам да фармацеутске куће плаћају одржавање сајтова фантомских удружења и штампање књига које говоре о безбедности и ефикасности вакцина.

Доктор Р. често у јавним гласилима критикује своје колеге. Прво су педијатри били млакоње и опскурни практикантни алтернативне медицине, затим је професор педијатрије постао неурачунљив због личне трагедије, а потом је дошла на ред и моја маленкост.

Заједнички именилац за све нас је тај што не подржавамо обавезну (читај присилну) вакцинацију и вероватно је сасвим случајан.

Није да имам потребу да се правдам, али, истине ради, осврнућу се на неколико конфабулација изнетих у тексту „Два психијатра и вакцинација“, од којих је доктору Р. сметао само онај који не подржава обавезну вакцинацију. Вероватно опет случајно.

Доктор Р. наводи да „браним“ коришћење хлор-диоксида за лечење аутизма. Истина је да се ради о информацији са предавања „неког биофизичара“ која је цитирана у једном мом тексту. Ваљало би знати којим екстрасензорним моћима доктор Р. зна да ја „верујем“ да се аутизам тако лечи, као и да објасни која ја то „решења“ тражим у „медицинској илегали“, када, нити имам аутистично дете, нити се бавим уопште лечењем деце, већ као адултни психијатар радим на универзитетској клиници? Изгледа да мало егзотичне инсинуације није на одмет.

Даље, екстрасензорном др Р. се јавља „запањујућа безосећајност“ на констатацију са 284. стране уџбеника из Инфективних болести на којој се наводи да је паралитички облик ове инфекције генетски детерминисан и јавља се код 0,1% заражених особа, док 95% заражених особа нема никакве симптоме инфекције. Да ли је непристојно да питамо за грозницу и абнормални плач, знак оштећења мозга, који се јављају код више од један на 10 вакцинисаних вакцином против полиомијелитиса омиљене фармацеутсје куће доктора Р.? Или можда анафилаксу и престанак дисања и „запањујућу безосећајност“ доктора Р.на исте?

Према подацима Оффице фор натионал статистицс , 2000. стопа морталитета од тетануса у години када је започела национална вакцинација у Великој Британији, била је 0,05 на 100.000 становника, односно пет на 10.000.000, а за време Другог сватског рата се кретала од 0,22 до 0,27 на 100.000 становника. Поређења ради, у Србији је стопа морталитета од карцинома 2015. била 301,2 на 100.000 особа, што је 6024, односно 1369, односно 1115,5 пута више од наведене смртности од тетануса.

Описано лечење дифтерије и тетануса, које др Р. подсмешљиво описује као „моје“, може прочитати код својих колегиница проф.др Ј.Драгојловић и проф. др О.Дуловић на 308., односно 122.страни Инфективних болести Медицинског факултета у Београду. Информативно, од дифтерије се није масовно умирало ни непосредно пре увођења вакцине. Четрдесетих година, када је вакцина тек увођена у САД, смртност је била око један на 100.000 становника. Смртност пре вакцинације у САД је опала за све категорије од 92% до 98%.(Федерал Сецуритy Агенцy, 194;Департмент оф Хеалтх, 1964-2002.)

Пробоји ирационалности доктора Р. огледају се у површној пројекцији којом описује моју личност, а која није релевантна за тему вакцинације којом се бави. Ипак убиство карактера, оружје којим се „противник“ дисквалификује, а самим тим и оно што заступа, по принципу-обавезна вакцинација је добра зато што је др С. егоцентрични хистионик и мегаломан.

Оно што доктору Р. звучи простачки, заправо је сарказам и иронија. Но, он на то има право, јер, лепота је у очима посматрача.

Иако се не могу сетити да сам икада изрекла синтагму „фармакомафијашки олош“, слажем се да би некима лепо стајала. Теорија завере није психијатријски појам и ја у њих не верујем. Ја знам да фармацеутске куће плаћају одржавање сајтова фантомских удружења и штампање књига које говоре о безбедности и ефикасности вакцина.

Захвална сам доктору Р. што ми је , на срамоту мојих ментора професора психијатрије, разјаснио разлику између параноичности и параноидности.

Желим му добро здравље и дуг живот, у нади да ћемо се ускоро срести у некој од емисија које избегава.