Прочитај ми чланакНа већини речних токова водостај је на веома ниском нивоу, близу биолошког минимума због чега се већ издају хидролошка упозорења и аларми. Најкритичнија ситуација је на реци Сави на мерним станицама код Шапца и Сремске Митровице и ту су већ пет дана ниски пловидбени нивои о чему су послата и упозорења.
У наредних неколико дана упозорења ће бити уведена и на Дунаву, јер је у горњем току реке јако лоша ситуација. Постоје индиције да би ово могла да буде најсушнија година са највећим последицама, каже хидролог Дејан Владиковић.
FOTO: Youtube
Дејан Владиковић истиче да мерне станице показују ниске протицаје и на Јадру, Колубари са пртикома и Млави, а да је нешто боља стуација је на сливу Топлице, Јабланице и Ветернице и Старом Бегеју у Банату.
Што се тиче наших водотокова, наглашава хидролог, имамо пар локација где смо стигли до тзв. биолошког миинимума.
„То су средњи месечни протицаји који су јако ниски и они су у пар категорија. То су 80, 90, 95 и 99 проценти што значи да код ниског протицаја од 99 посто постоји само шанса од једног процента да они буду још нижи. Када имамо те биолошке минимуме то утиче на квалитет воде и на проблеме у водоснабдевању“, поручује Владиковић.
Додаје да је то опасна ситуација, јер је у рекама мањак кисеоника и доћи ће до помора животињског света.
Хидролог очекује да ће за недељу дана и почетком августа бити падавина, али да је то недовољно да се поправи хидролошка ситуација.
„Јако је битно напоменути да су те ниске воде ове године пораниле, јер обично оне крећу од августа месеца па до сепрембра, а ове године су прве назнаке малих вода биле већ у јуну месецу“, каже Дејан Владиковић.
Према његовим речима, рано је за сумирање ове епизоде, али у последњих 20 година ово је осма епизода. Најизраженије је било 2003, 2011, 2012. године, али постоје индиције да би ово могла да буде најсушнија година са највећим последицама.
„Још ћемо причекати, јер се анализе праве почетком јесени када се ове епизоде заврше“, додаје хидролог.
Наглашава да оно што нам још не иде на руку што је период од децембра, јануара константан дефицит количине воде у свим нашим акумулацијама.
„После топљења снегова није било тих неколико циклона који су карактеристични и они са падавинама те залихе попуне. Овог пролећа је то изостало“, поручује хидролог Дејан Владиковић за РТС.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 19, 2022
