Прочитај ми чланаку вези напада професора Радовановића на лекаре и научнике који су потписници Петиције против насилне вакцинације деце, експерименталним вакцинама против КОВИД-19 у Србији
Дубоко изненађена ставовима и нападима епидемиолога професора Радовановића, на потписнике петиције, одлучила сам да се појединачно осврнем на његове коментаре, а који само потврђују главну тезу против које су „Лекари и родитељи за науку и етику“ устали, а то је да се све користи како би се “спиновала“ јавност полуистинама да би “прогутала” оно, за шта је КОВИД- 19 само алат, а то су: губитак слободе избора, губитак најосновнијих људских права и стварање атмосфере страха. Најстрашније је да у томе главну реч води “струка”, састављена од малог броја повлашћених лекара и професора, који арогантно све друге лекаре и научнике покушавају да дискредитују на јавним наступима, без могућности цивилизованог дијалога, не нудећи при томе аргументе и чињенице (тзв. „медицину засновану на доказима“), већ паушалне тврдње, притисак и убеђивање. 
Професор је изнео озбиљне тврдње које захтевају коментар, да поколења суде:
1) Проглашавају да је „PCR тест за доказивање SARS-CoV-2 намењен откривању инфекције“. Наука , и сам аутор методе, тврди да PCR метода не доказује вирусну инфекцију, већ само присуство дела генетског ланца агенса, и као такав не може да буде меродавна метода дијагностиковања ни за једну инфекцију. PCR метод је на суду у Португалији одбачен као тест за дијагностиковање Ковид-19 болести, док земље ЕУ преиспитују спорни метод.
2) Разлике у сојевима „алфa”, а сад и „делта“, и тестовима за утврђивање истих, нису јавности ни важне, све док се научно не докаже, да имају везе са терапијским приступом.
Лекаре интересује како да спасу и излече своје пацијенте. Уколико разни сојеви не захтевају различит терапијски приступ, њихово агресивно истицање може се схватити као својеврсни медијски мобинг у циљу стварање страха од непознатог, што директно нарушава здравље и појединца и нације. Статистички подаци о броју болесних и преминулих од Ковида-19 не смеју бити у служби дневнополитичких потреба. Морају бити професионално прикупљени и стручно обрађени, јер досадашња пракса јавно изнетих статистичких података указује да су недовољно поуздани. Да би се са сигурношћу говорило о штети коју наноси вирус-агенс, морају се високо професионално и стручно размотрити и евентуалне штетне последице терапије, која је пролазила кроз више од десет модификација протокола. Да би резултати били компетентни мора се узети у обзир и широк спектар нарушавања здравља у времену затварања становништва и сталног ширења страха.
(3) Статистике болесних и преминулих од Ковида-19 су сигурно недовољно поуздане због кратког времена за анализу. Да би се са сигурношћу говорило о штети коју наноси вирус-агенс, мора се узети у обзир и штета коју потенцијално наноси и даље дискутабилна терапија, а за коју су се протоколи мењали бар десет пута до сада. Да би резултати били компетентни мора се узети у обзир и нарушавање здравља у времену затварања, спиновања јавности и сталног ширења страха.
4) На студијама медицине се учи да је најважније не нанети штету пацијенту. Лекари нису свемогући, не морају свакога излечити; неке пацијенте неће моћи да излече ни уз највећи труд, али не смеју никоме оштетити здравље. Здравље пацијената могу да наруше, и мере по којим су лекари и особље у обавези да носе маске. Уплашени лекари се могу, по својој слободи, штитити визиром, маском, дистанцом, али недопустиво је да се присиљавају они који немају страх од заразе, и којима је добробит пацијената на првом месту. Страх и психички поремећаји могу нанети много више штете појединцима, па и човечанству у целини, него вирус-агенс.
6) Ми, лекари и научници који поштујемо принципе медицинске етике, знамо како ради имунски систем и да не ради независно од нервног, ендокриног и психичког система. Свака вештачка манипулација може да утиче на његов рад. Стога је притисак да се деца условљавају вакцином, да би могла да похађају наставу уживо, насилан, неодговоран, небезбедан, опасан, неетички, и у супротности са тренутно важећим медицинским индикацијама.
7) Знамо да је минимум 5 година потребно да се поуздано утврди штетност, или ефикасност вакцина, као и било ког другог медицинског средства, што у овом случају није урађено. Да ли је о томе јавност обавештена?
8) Знамо да су вакцине ИНВАЗИВАН превентивни третман са могућим нежељеним дејством. Онај ко приморава децу да приме вакцину као услов за похађање школе, мора да преузме и одговорност за могуће последице. Да ли сте то Ви, Министар просвете, разредни старешина?
9) На сајту Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛМСС) стоји да је вакцина под додатним праћењем и да има само дозволу за хитну употребу, као и да нема података за децу узраста 12 до 15 година, јер нису још увек завршена истраживања у вези озбиљних нежељених догађаја за ову узрасну групу. Сигурно знате да нежељени догађаји (а то јасно пише) укључују и • смрт • нежељени догађај који угрожава живот • болничко лечење односно хоспитализацију, или продужетак болничког лечења • трајна или значајна неспособност, односно изражена немогућност обављања нормалних животних функција • конгениталне аномалије /дефект откривен по рођењу/. Да ли сте осетили моралну обавезу да и то јавно кажете? Нисте.
10) Уколико је смртност од овог вируса-агенса мања од 1%, не видим како ова тврдња одудара од чињеница које су наведене и у документу који се налази на сајту АЛМСС, а који наводи проценте само за озбиљне нежељене ефекте, документоване у кратком периоду праћења. Уколико се томе додају очекивани касни нежељени ефекти, проценти се повећавају. Једино тачно што је професор написао је да су чињенице лако преверљиве.
11) Са овим се слажемо: НИКО НОРМАЛАН ТО НЕ БИ ДОЗВОЛИО! И зато смо ми и устали против ове пресије и бесрамног наговарања, чак аријевског приморавања уз претњу дискриминацијом, на медицински третман који не задовољава све захтеве ефикасности и нешкодљивости. Узгред, на документу који се налази на сајту наше АЛМСС, стоји да су ефикасност и деловање испитивани само 7 дана након примљене вакцине. Да ли сте то прочитали? Да ли смо у праву?
12) Сваки терапијски поступак, а посебно онај који НЕ МОРА да се примени, треба да буде најригорозније провераван. Јасно је да то сада није случај, јер није урађена ни једна дугорочна студија у којој су последице праћене 5 година. ДА ли смо у праву?
13) Прво: ако је смртност у свету од Ковида тада била процењена на 2% (или чак мања) поставља се питање зашто је био неопходан карантин? Да ли сте професоре Радовановићу у животу излечили бар једног пацијента, да ли сте дежурали, да ли сте посматрали муку оних који умиру, да ли сте били у ситуацијама када се један живот гаси зато што сте по протоколу неких “канцеларијских” лекара дали терапију која није помогла? Верујемо, да за разлику од Вас, већина лекара потписника петиције дели судбину својих пацијената. Ова занимљива конструкција “када леталитет, чак и када је безначајан, доводи до високог морталитета” треба да буде написана на улазу у сваки Медицински факултет као пример врхунског „спиновања“, те свако ко то успе да разуме, треба одмах да одустане од медицине. Малициозним унижавањем стручности колега, требало би да се позабаве Лекарска комора и Суд части, уколико такав суд уопште постоји у овим мутним временима.
14) Ово је још једна бесмислена изјава која захтева да се професору верује на реч. Ово апсолутно није тачно, а и да је тачно, уколико је неко једном прележао болест, зашто је не би прележао још једном?
15) Да ли смо ми у рату, професоре? Јер ако нисмо, не видим потребу да се било ко изложи могућности да добије метак.
16) Постоји могућност неинвазивних превентивних мера. Учили су нас о томе. Инсистирање на инвазивној превентиви, у времену када се настоји да и операције на срцу буду минимално инвазивне, је медицински примитивизам. Ко не зна боље може да користи и вакцинацију.
17) Професор није комептентан да прича о лечењу, те ово треба занемарити. Лечење постоји, јер да није тако смртност не би била испод 2%, све уз чињеницу да су се стално мењали терапијски протоколи.
18) Повезивање ове петиције са теоретичарима завере може да звучи убедљиво само онима који нису медицински довољно образовани, и немају основну медицинску културу 21. века, која подразумева мултидисциплинарност, холизам, хуманизам, екологију и апсолутно поштовање људских слобода.
ЗАКЉУЧАК: Стоп полуистинама, стоп дискриминаци, стоп лажној етикети „антиваксер“ лекарима који се боре за науку и етику!!!
Професоре Радовановићу (а односи се и на остале у тој кампањи), није тешко рећи „погрешио сам“. Преиспитивање ставова је кључ напредовања, а посебно када постоје НАУЧНИЦИ који мисле другачије, и који на основу научних радова и студија доносе другачије закључке. Сви морају имати на уму да је наука широк појам и да су многе теорије промењене и допуњене накнадним истраживањима. Резултати ни једног истраживања нису апсолутни!!! Најтоплије Вам препоручујем књигу прфесора Милана Брдара „Наука и истина“, а о срамоти гласноговорника нека суде и причају покољења. Да ли треба да верујемо само Вама, професоре Радовановићу?
Петицију је за седам дана потписало скоро 14.000 потписника, у великом проценту су ту лекари који раде „на терену“ и „нечујни су“. Они знају непосредно стање својих пацијената, пре Ковида и после Ковида, пре вакцинације и после вакцинације. Нико од нас не жели да забрани било који вид доступне превентиве, нити лечења. Једногласно смо против метода принуде, на било који медицински, претходно недовољно испитан третман, деце узраста од 12 до 15 година, коришћењем нове методологије „давања снажне препоруке“ да добијају вакцину, за коју сам произвођач тврди да неће бити свих релевантних података пре децембра 2023. године. Држава Србија „снажно треба да спречи“ да такав позив упућују особе без овлашћења (Министар просвете), као и последичну дискриминацију деце на ону која су примила вакцину, у односу на ону која нису примила вакцину. Снажно заступамо став да грађанима Србије само овлашћене институције и појединци треба да предоче доказе, предности, недостатке нових, недовољно испитаних медицинских интервенција. Тада може да се вакцинише свако ко то жели, и за кога постоје јасне медицинске индикације.
Ми нисмо заборавили да нас је медицина научила да се не вакцинише она група код које је ризик од болести мали или болест лака, па вас на то подсећамо! Важно је да јавност буде упозната да „снажну препоруку да се одређено дете вакцинише“ може да да, једино одговорни педијатар који лечи дете, искључиво према научно доказаним индикацијама. Такође, свако има законом дефинисано право да одлучује о свом телу и свом животу, а о деци ту одлуку доносе искључиво родитељи. Опасно је ако пристанемо на то да не можемо рећи НЕ када су у питању наше тело и наш живот. Свако насилно мењање овога је ненаучно, неетичко, незаконито и давно већ осуђено. Ово је поента петиције коју су подржали ЛЕКАРИ И РОДИТЕЉИ ЗА НАУКУ И ЕТИКУ, а стил како је она написана и све друго је мање битно.
То што су бројна велика професорска имена Медицинских факултета широм Србије већ подржали петицију, бројни професори Универзитета, бројни студенти медицине, требало би, професоре Радовановићу, додатно да Вас замисли. Што се тиче Устава и Уставног суда, као и изјашњавања о вакцинацији, али и о уставом загарантованим слободама, о томе ће у наредном периоду бити свакако још речи. Но, ту ће главну реч водити часни адвокати и правници, а не ми лекари.
У Београду 19.8.2021.
др Ленка Тенжера
