Прочитај ми чланакСтарији људи понављају мантру о томе како им време протиче све брже. Вероватно мали број људи зна да је то у ствари истина. Што сте старији, време вам протиче брже. О овом феномену објашњава пулмолог, проф. др Бранимир Несторовић у ауторском тексту.
Наравно да се проток времена не узбрава, али се перцепција протока у нашем мозгу непрекидно мења. У класичном експерименту из давне 1996 (како је брзо дошла 2019), психолог Петер Манган је тражио од 25 особа између 19 и 24, као и од 15 између 60 и 80, да процене период од 3 минута бројањем секунди (изговарањем бројева, за које је трајање изговора отприлике секунда). Млади имали реалну процену (3 минута и 3 секунде), док је за старије протекло 3 минута И 40 секунди. Он је претпоставио да је ниво допамина у мозгу старијх нижи од млађих, а да је његов ниво одговоран за процену трјања неког догађаја. Психолози Марц Wхитман и Сандра Ленхофф су 2005 испитивали 499 људи, између 15 и 94 године о перцепцији времена – од “врло брзо” до “врло споро”.
Показало се да код краћих интервала (недеља, месец), нема великих разлика у процени протока времена. Али када се радило о декадама, старији су ималио утисак да време лети. Старији од 40 су се сећали детињства као периода у коме је време протицало веома споро, а садашњи период им је био веома убрзан. Много касније, 2012. Адриан Бејан, професор са Дуке Универзитета је дао друго објашњење, да се успорена обрада добијених слика у старијих разлог за ову појаву. Како старимо, неуронске везе постају комплексније, али и неурони спорије проводе електричне импулсе.
Одојче процесуира слике много брже од старијих особа. Мозак већи број слика интерпретира као бржи проток времена. Централни механизам је учесталоср “сакада”. Сакаде су невољни, несвесни покрети очију у току којих око није фокусирано. Јављају се неколико пута у секунди. Њих можемо схватати као паузе између фрејмова у филму. Сакаде су знатно чешће у одојчади, него у одраслих. Као резултат, дете види више слика, па му време субјективно брже пролази. Испитивања у малих животиња показује да мале животиње (птице, пси итд) имају такође већи број фрејмова, па је за њих околина слична успореном филму. Објашњење је да је то начин да измену предаторе, јер они њихове покрете виде успорено (па могу да побегну на време).
Тако се објашњава појава да је тешко муву убити новинама (ваши покрети су њој јако спори, што јој даје времена да избегне ударац). Ја бих рекао да имају и телепатске способности, чим узмете новине, оне нестану. Дакле, њима свет изгледа као сцена из Матрикса, када Нео избегава метке. Према истраживању са Тринитy Колеџа из Даблина, људска перцепција је свега око 10 фрејмова у секунди (све остале слике се не обрађују). Мале животиње (а испитивано је око 30 врста, од мачака до корњача и гуштера) имају бржи метаболизам, а самим тим И бржу перцепцију визуелних информација. Визуелни систем мува је скоро четири пута бржи од нашег.
Једна друга теорија говори о се ради о чисто психолошком феномену, који се назива “агломерација” (цхункинг на енглеском). Филозоф Доуглас Хофстадтер сматра да мозак удружује сличне садржаје у веће агломерате. Да би доказао ову теорију, Марк Ландау са Универзитета у Канзасу је тестирао 324 особе. Прва гупа од 107 људи је описивала протеклу годину, посебно описујући догађаје који су били слични онима из претходних година. Друга група је описивала различита искуства. Првој групи је проток времена био бржи него другој. Дакле, ако се стално понављају нека искуства, време субјективно пролази брже. Ово се назива “ефектом летовања”, где нам време проведено на мору изгледа као да протиче спорије, него када обавкјамо свакодневне рутине. Сећање на школске распусте нам изгледа као ужасно дуг временски период, а време студирања као кратко.
Још једна теорија указује да нове ситуације захтевају напор од мозга да обради инфромације, а ово захтева више времена од обављања уходаних, свакодневних активности. Али, ниједна теорија не може да објасни математички пецизно убрзање времена са старењем. Проток времена се са старењем убрзава логаритамски. Једно објашњање је да за двогодишње дете, година дана је половина живота, за десетогодишњака десетина, а за човека од 60 гоина шездесети део. Иако живот делимо на декаде, правлније је да кажемо да су периоду истог трајња од 5 до 10, 10 до 20, 20 до 40 и 40 до 80 година. Звучи депресивно је да ће нама старијима ионако кратко преостало време, протећи још брже. Ја бих рекао да треба добро да га искористимо, уместо што се секирамо око те чињенице.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 17, 2020
