Прочитај ми чланак
У једном моменту ми је била фрка. Колико су луди ови из Трибунала, могли су ме цимнути као подстрекивача, као неког ко је надахнуо почетак ратач.
Кад је почео рат у Сарајеву, сећам се да су неке паравојне трупе, са страним посматрачем, ушле у стан мојих родитеља. Били су потпуно убеђени да сам ја тај који је био инспирација овима што су започели сукоб.
Озбиљно неозбиљан.
Повратак „Надреалиста“ на ТВ екране догодио се захваљујући великом изазову, али и ризику, који је прихватио Др Неле Карајлић. У интервјуу за Курир он открива много детаља новог серијала, али без задршке се осврће и на актуелне друштвенополитичке теме.
– Лакше је Мишковићу пред истражним судијом него мени пред Куриром – нашалио се на почетку интервјуа Др Неле Карајлић и додао:
– Узбуђен сам сваки пут када говорим за вас, јер никад не знам с које стране ћете ме спотаћи!
♦ Па, ваљда смо на истој страни!
– То у принципу јесте! Курир има ту неку дозу хумора, премда је вама мало теже зато што то морате сваки дан, а ја се трудим да то радим једном у 15 година. Иако, у суштини, ако желиш да постигнеш ту неку врсту „ауторитета“, сваки дан мораш да пратиш догађаје…
♦ Видели смо да сте испратили много важних догађаја. Шта нас још очекује?
– Па, осим тога како је наш славни Марко Краљевић завршио у Трибуналу и како му је суђено тамо, видећете и начин на који Влада Србије попуњава буџет. А то је игра само на сигурно у кладионици.
♦ Да ли је опасно шалити се с тим?
– Па, ви из Курира то знате најбоље! Пре него што сам почео да снимам, требало је прво да дођем да видим како ви пролазите и да заједно пишемо сценарио.
♦ Како је у односу на пре, да ли је у данашње време лакше?
– Онда је било тешко пробити ту прву линију цензуре, али то је било само те 1984, док 1991. године цензуре није ни било. Наше емисије после више нико није зарезивао ни за суву шљиву, зато што су имали паметнија посла.
Припремали су се за рат! Ко ће размишљати о „Надреалистима“ кад се припрема рат?! Данас је то мало другачије. Данас је та демократија, слобода говора, ђиђимиђи… Патетика!
С друге стране, и гомила разних закона и законских чланака по којима не смеш ни лево, ни десно. Тако се у суштини све своди на исто. Онај ко је на врху власти потрудиће се да ти зачепи уста! Да ли је демократија или комунизам – исто је!
♦ Да ли су вас оптуживали да сте послужили као параван за рат јер сте много тога предвидели у ТЛН?
– Неки су нас заиста нападали да смо ми то знали, што је сулудо! Кад је почео рат у Сарајеву, сећам се да су неке паравојне трупе ушле у стан мојих родитеља. Кад су нашли те моје сценарије, били су потпуно убеђени да сам ја тај који је био инспирација не знам коме, ваљда онима који су почели сукоб.
♦ Јесте ли страховали због тога?
– Ми смо те сценарије писали много пре него што је рат почео. Ипак, у једном моменту ми је стварно била фрка. Колико су луди ови из Хага, могли су ме цимнути као подстрекивача, као неког ко је надахнуо почетак рата.
♦ Шалу на страну, јесте ли ви, попут већине, изненађени исходима суђења у Трибуналу?
– Био сам изненађен оном првом одлуком. Глупо је причати апостериори, али сматрам да је кључ у томе што нико у овом народу није био довољно паметан да тих 80-их антиципира да ће Запад бити против нас. То је требало тада схватити. А ова одлука сада у Хагу само је још један доказ да нису променили мишљење.
♦ Мислите ли да су Срби лоше одиграли, као у фудбалској утакмици?
– Веома је лако играти утакмицу у којој судија навија за тебе – то је онда шега, сваки фаул је твој – а врло тешко играти утакмицу кад је судија очигледно против тебе и када ти сваког секунда суди неку техничку грешку.
Ми смо гушени 20 година и ретко који народ може толико дуго да издржи тај притисак, док су Хрвати све време били позитивно карактерисани, откако им је Туђман дошао на власт, Запад није повезао његове покрете с покретима једног ранијег хрватског поглавника.
♦ Како гледате на ова српско-хрватска препуцавања у вези с музичким гостовањима – да ли један Бора Чорба треба да иде у Загреб и да ли је Прљавом казалишту место у Арени?
– То је питање капитализма. Оног момента када неки локални промотер осети да има пуну дворану с Казалиштем, он ће је имати. С тим што сам уверен да ће сви хрватски бендови који су већ свирали по Србији обрнути и трећи круг док ми кренемо код њих. Тамо ће бити теже Бори, не знам да ли је свирао…
♦ Није још, али планира ако га Србија пошаље…
– Тешко да ће! Знам само једну Цанетову генијалну провалу – кад су га први пут звали да Партибрејкерси свирају у Загребу, рекао је: „А где ћемо да спавамо – у Јасеновцу?!“ Чуо сам да је то његова провала и морам признати да је генијална.
♦ Мислите ли да је Београд ипак најотворенији град у региону?
– Београд је, како год окренемо, најлибералнији град тренутно, а могу слободно рећи и у Европи. Не може се овако зајебавати нигде на свету. Можда може, али не на великим телевизијама.
Никола Којо као аматер из Тузле
♦ Чула сам за једну анегдоту са снимања, када сте Николи Коју рекли да глуми као аматер из позоришта у Тузли. Како је он на то реаговао?
– Ма, није то анегдота! Ми се стално зезамо на снимању јер радимо отворено. И ја то често користим, можда нисам чак ни њему рекао, можда сам некоме другом, јер често кажем то – немој да будемо као аматери из Тузле!
Весна се не скида са Скајпа
♦ Како се понаша прва лига српске глумачке екипе?
– МБА лига – ја се зезам да су то Којо, Цвија, Весна Тривалић, Горан Султановић, док су ови остали МЦА лига, студентска…
Мислим да је свако од њих, укључујући и мене, ушао без задршке у пројекат. Којо се зеза да никад у животу не дође на неко снимање кад он не снима, а овде је малтене сваки дан долазио. После тога је висио и у монтажи, као да је монтажер. Да не говорим о томе да ме свако од њих зове телефоном и „смара“. Ха, ха. Весна, пошто живи у Дубаију, сваки дан је на Скајпу и пита: „Како је било, како је било?“
