Прочитај ми чланак

До детаља открили КАКВА НАС ЗИМА ЧЕКА!Страни метеоролози најављују јаке ударе зиме

0

Водећи метеоролози метеоролошког сервиса Аку ведер најавили су жестоке ударе зиме, прецизирајући да ће на то умногоме утицати Ла ниња, океански и атмосферски феномен који је хладни пандан Ел нињу, а Србија се налази усред области која ће највише бити погођена.

Саопштили су да ће Балкан, Португал, Шпанија, јужна Француска и Италија имати веће изгледе за појаву честих невремена с кишом и ветром него други делови континента. Будући да је ово трећа узастопна зима под утицајем Ла ниње, ова сезона може донети много сличности с прошлогодишњим зимским временом. И ниска подручја ће имати шансе за веће количине снежних падавина у односу на просек како температуре буду падале током зиме.


Међутим, српски метеоролози прогнозирају да би у Србији зима требало да буде блага, па према њиховим тренутним најавама, биће од седам до 20 дана с температуром испод нуле.

– Сезонски модели Европског центра (ECMWF) већ су указали на већу вероватноћу да ће током зиме 2022/2023. у Европи бити мање снега у односу на просечне вишедеценијаске вредности, док се на Балканском полуострву очекује да снежне падавине буду чешће у другој половини зиме – каже за Курир директор РХМЗ проф. др Југослав Николић.

Климатски изгледи показују да ће температура ваздуха бити за до један степен изнад вишегодишњег просека.

– Очекиване вредности средње зимске температуре ваздуха биће у интервалу од једног степена Целзијуса до пет степени у нижим пределима, а од – 3 до – 1 у планинским пределима. Изгледи су да ће током децембра, јануара и фебруара у већем делу Србије број мразних дана са минималном температуром ваздуха нижом од 0 степени бити у интервалу од 40 до 65 дана, а на планинама од 70 до 90 – наводи проф. Николић.

– Очекује се од седам до 20 ледених дана с максималном температуром нижом од нуле, а на планинама од 30 до 50 ледених дана. Климатски изгледи указују да ће током зиме количина падавина бити у домену просека у целој земљи – од 100 до 160 мм у нижим пределима, док се у брдовито-планинским пределима очекује од 200 до 230 мм.

Коначни климатски изгледи за зиму 2022/23. године биће издати након завршене онлајн конференције чланица SEECOF региона и постизања консензуса о сезонској прогнози 30. новембра.

Метеоролог Иван Ристић каже да су највеће шансе за први снег и у нижим пределима у првој декади новембра.

– Новембар ће бити тмуран, средином месеца магловит, очекује се око 14 дана с падавинама и око 60 литара кише по метру квадратном. Минимална температура биће од нуле до осам степени Целзијуса, а максимална од шест до 14 степени.

Крајем новембра и почетком децембра има услова поново за снег и у нижим пределима. Након ледених дана, који се очекују почетком децембра, долази до пораста температура и стабилизације времена, која се очекује све до почетка календарске зиме. Максимална температура ће се због прилива топлијег ваздуха са запада попети на 10 степени Целзијуса и снег ће се у нижим пределима отопити.

Метеоролошки феномен

Шта је температурна инверзија

У уторак је у Србији забележен метеоролошки феномен за који метеоролози кажу да може да потраје и неколико дана, а ради се о температурној инверзији.

– То је метеоролошки феномен услед ког долази до пада температуре у низијама, а пораста на планинама. Док је грађанима ова појава чудна, метеоролози је сматрају редовном у јесен и зиму. Када је топао ваздух изнад нас, у јесен и зиму долази до појаве какву смо имали ових дана.

На планинама, поготово у јутарњим сатим,а буде виша температура него у нижим пределима. То се дешава и када је висок ваздушни притисак и слаб ветар. Оваква појава је уобичајена за ово доба године, као и то да већ у новембру може бити хладно и магловито по цео дан у низијама, а у исто време сунчано и топлије на планинама – објашњава метеоролог Иван Ристић.

Ристић каже да се још не могу предвидети ефекти Ла ниње, чија појава траје најмање пет месеци, али подсећа да када се ефекат продужи на две и више година, тада у последњој години у Европи, а и код нас буде екстремно хладно с доста снега, као што је био случај 2012, када је Ла ниња била активна од 2010. године.