Прочитај ми чланакИздавачку кућу БИГЗ која штампа највећи део уџбеника у Србији, купила је пре десетак година хрватска "Школска књига" чији је власник хрватски тајкун Анте Жужул, финансијер ХДЗ-а. И издавачке куће Логос и Клет су у власништву Анте Жужула, Данијела Ждерића и Рока Кватерника.
У јавности је велики одјек добило сазнање да уџбеник историје за седми разред основне школе садржи, између осталог, и податак да је данак у крви (одвођење српске деце у Турску) била могућност напредовања у каријери јаничара?!
Отимање хришћанске деце, углавном православне вероисповести током Отоманске империје, често праћено и крвавим насиљем над породицом која их не даје, у уџбенику се третира и као могућност напредовања у каријери, па је стога дата и вежба за ђаке под насловом „Добре и лоше стране данка у крви“.
Др Драган Петровић, научни саветник и историчар, даје критичан осврт на овај случај.
„Није у питању само тај случај, већ је у уџбенику историје за осми разред геноцидни концентрациони логор Јасеновац практично само споменут. Пре неколико година ђаци шестог разреда из историје су учили да су Албанци староседеоци на Балкану и да су њима наводно Срби отели земљу. Након бурне реакције јавности та лекција је избачена из уџбеника“.
Издавачку кућу БИГЗ која штампа добар део уџбеника у Србији, (укључујући и напред наведене спорне), купила је пре десетак година хрватска „Школска књига“ чији је власник хрватски тајкун Анте Жужул, бивши финансијер ХДЗ. И издавачке куће Логос и Клет су у власништву Анте Жужула, Данијела Ждерића и Рока Кватерника.
Др Петровић поставља питање где су, толико хваљене од власти и режимских медија, те „ефикасне“ службе безбедности Србије, које нису до сада реаговале око сличних појава? Чињеница да је јавност узбуркао на друштвеним мрежама један ђачки родитељ због спорног уџбеника историје лекције о данку у крви, довољно говори о њиховој неефикасности и нераду.
„Прво, није се смело дозволити да тако јака издавачка кућа као БИГЗ буде продата. Друго, посебно да не буде продата хрватском тајкују који финансира ХДЗ. Треће, ако се то већ догодило, Министарства просвете и науке није смело дозволити да та кућа и њен власник добију право да приређују и штампају уџбенике за основце. И ако је све то прошло, неко из служби безбедности је требало да реагује на саму појаву таквог садржаја. Чињеница је да нико није реаговао више од пет година, колико је уџбеник био у употреби, до споменутих ђачких родитеља који су покренули акцију на друштвеним мрежама. То довољно говори о дометима, вероватно и корумпираности структура власти и министарства, и то у конкретном случају у оним областима друштва која су посебно осетљива, а то је васпитање и образовање деце и њихово усмеравање у идентитетском правцу“, сматра Петровић.
А шта тек рећи о службама безбедности јер им је по Уставу поверена улога заштите безбедности есенцијалних интереса државе и народа, пита се Петровић.
„После свих сазнања о пропустима који се ту и тамо тек пробијају кроз строго контролисане медије, има ли у Србији данас уопште пилота у авиону?! Или је пак све то врло контролисано само у погрешном правцу, где се очигледно све дубље заглибљујемо од све веће кризе у привреди, до демографске осеке и културног суноврата. Где су у свему томе власти и влада, где службе безбедности.?! Некако, само нам је јасно где смо сви ми као народ и Србија. У великом проблему“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 15, 2019
