Прочитај ми чланак

ДЕЧИЈИ ДОДАТАК УВЕЋАН за 61 динар?! Богата Србија сиромашне деце

0

Укупан број корисника социјалне заштите порастао је у време владавине режима Александра Вучића. Где им је нестао слоган "За нашу децу" ? Ако власт није упозната, деца и даље имају потребу да једу, дишу, буду здрава, обучена и обувена. Али, родитељски и дечији додатак не црпи своју сврху у "награђивању“ родитеља за то што добро обављају своје родитељске дужности, већ штите децу (па и родитеље) од економске угрожености, односно помажу родитељима да деци пруже основне услове за живот којима ће бити задовољене њихове базичне биолошке потребе.

Дечији додатак се незванично сматра мером помоћи у подстицању наталитета. Али, власт не воли социјална давања. Дечији додатак од 1. јануара ове године повећан је за 61 динар, па сада износи 4.120 динара. Много је дакле начина да се уштеди, ако је потребно уштедети. Овде очигледно није била намера да се уштеди, већ да се понизи и дотуче. Ако сте већ почели да псујете власт, суздржите се, зато што ни ово није дно СНС-а.

Укупан број корисника социјалне заштите на евиденцији Центра за социјални рад у 2022. години износио је 707.188, док је тај број пре десет година (2012) износио 631.703. Право на дечији додатак остварује се ако укупан месечни приход породице, остварен у претходна три месеца, по члану породице не прелази 12.178 динара. Увидом у ове податке, да се закључити да је укупан број корисника социјалне заштите порастао у време владавине режима Александра Вучића. Где им је нестао слоган „За нашу децу“ ? Повећање наталитета је наводно важна за власт, а уствари је један од оних имагинарних приоритета, који у реалности не постоји и у вези са којима се, напротив, чини све да се зарад неких „виших циљева“ умуља у неке идиотске приче.

Према подацима РЗС-а, деца до 17 година имају стопу ризика од сиромаштва 20,3 одсто. Ако власт није упозната, деца и даље имају потребу да једу, дишу, буду здрава, обучена и обувена. Али, родитељски и дечији додатак не црпи своју сврху у „награђивању“ родитеља за то што добро обављају своје родитељске дужности, већ штите децу (па и родитеље) од економске угрожености, односно помажу родитељима да деци пруже основне услове за живот којима ће бити задовољене њихове базичне биолошке потребе. Колико режим треба да уђе у наше животе и колико треба да нас понизи да бисмо коначно почели да пружамо отпор?

Када је Вучић 2018. представљао нове мере своје популационе политике, у главним обраћањима јавности тему је директно повезивао са питањем Косова. Има неколико поенти које је он тада направио, на пример да су људи генерално, али жене првенствено, себични и да оне неће из себичности да рађају и за то је доказ то што наводно богатији имају мање деце, а сиромашнији више. То своје предавање је Вучић попунио неким фуснотама о томе, који је број абортуса извршен током 60-их, 70-их и 80-их година, и закључио да су та деца, да су онда рођена, била довољна да населе територију Косова и Метохије и да је одбране.

Сви закони у области социјалне заштите су производ министарства социјалне заштите, које не трпи мишљење и предлоге других политичких и непартијских актера у процесу рада правних аката и стратешких докумената. Или да поставимо питање, зашто Европска унија са Србијом дели и пројекте за развој породице док Русија даје пројекте за „спречавање обојених револуција“, а Кина технологију за незаконити надзор становништва?