Прочитај ми чланакНАТО је имао геноцидну намеру и нико не може да ме убеди у супротно - рекла је Даница Грујичић
Данас је обележен Светски дан деце оболеле од рака, и тим поводом о свим узроцима канцера код деце и одраслих, најстрашнијим бројкама и начину превенције ове злокобне болести разговарали смо са најбољим српским неурохирургом, Даницом Грујичић.
Она нам је открила због чега ће број оболеле деце тек расти, како је НАТО директно убијао и како ће тек убијати нашу децу, али и како то можемо да спречимо. Говорила је и о шарлатанима, о Мирољубу Петровићу, о донирању органа, и многим другим актуелним темама…
Раније је рекла да су малигне болести у Србији три пута учесталије него у свету. Шта данас кажу те бројке?
То су подаци Батута, који кажу да 2,8 пута више обољевамо него што је светски просек. Што се тиче деце, 2,5 пута обољевају наша деца више него што је европски просек.
Да ли је тачан податак да сваког дана једно дете у Србији оболи од рака?
Да подаци су тачни, то су пријављени случајеви с тим што не знам да ли све здравствене инстуције пријављјују малингна обољења код деце. Довољно вам говори податак да годишње имамо 120 деце оперисано од тумора на мозгу.
Откуд нам оволико болесне деце?
Они који тврде да су фактори попут пушења, велике телесне тежине и друге ствари разлог појаве таквих болести, они вероватно не лече такве пацијенте. Лично мислим да, кад су деца у питању, осим спољашњег загађења одређена оштећења која су претрпели њихови родитељи узрок таквим обољењима. Неко сам ко се залаже за испитивање последица НАТО бомбардовања и НАТО агресије 1999. године. Разлог због ког се залажем за то није тај што ја не волим НАТО и да сам некакав пацифиста – чињеница је једна: Ако имате неко постројење на мапи хазарда и ви сте то објавили читавом свету, то значи да онај ко води рат против вас и гађа то постројење намерно хоће да направи еколошку катастрофу у одређеној регији. Они су то радили! То се не може објаснити другачије него геноцидном намером. Од свих нас заправо су направили један експериментални полигон.
– Проблем имамо у томе што људи који су водили ову државу, нису схватили колико је значајно да се испита да се испита не само ваздух, вода и тло, него да се води рачуна о људима који су рашчишћавали посебно хемијска постројења, где је било доста тоскичних материја, и то посебно о људима који су на неадекватан начин рашчишћавали рецимо Пљачковицу код Врања. Тада се није ни знало да је гађано осиромашеним уранијумом, а притом је један обичан пројектил могао да сруши предајник РТС-а. Ако сте гађали једно брдо усред Врања, које има 10.000 становника, шта је био ваш циљ? Зашто сте гађали осиромашеним уранијумом и то нисте хтели да признате док наша војска није нашла пенетраторе? Према томе, вероватно постоје историјска загађења, постоје загађења после, али један озбиљна група људи и једна озбиљна сртучна група може тачно да вам каже шта је историјско загађење, шта је 1999, шта се јавило касније, и шта са чиме можемо повезати.
Ми морамо направити једну епидемиолошку студију која ће тачно по оним зонама где је гађано, и где знамо да су те токсичне материје отишле у воду, ваздух и тло, и да се онда направи права епидемиолошка студија која ће нам можда показати да смо ми у ствари здравији од свих осталих и да можда не би било лоше да нам поново поруше све оно што имамо од фабрика, да нас поново бомбардују осиромашеним уранијумом, јер ето – показало се да то као ефикасно и здраво. Оно што је најкритичније и најподмукле не само у осиромашеном уранијуму, него у свим тим тоскинима, без обрзира на то да ли су канцерогени или не је што се здравље нарушава поколењима која долазе. Јављају се генетске аберације код потомака оних који су изложени одређеним тоскичним материјама.
Да ли ти онда значи да ће нам се деца тек разбољевати?
Да, то то значи. Онда ви имате ситуацију да је то заиста тако, да имате област где се излио одређени токсични отпад заиста имате повећан број патолошких поремећаја, спонтаних побачаја и појаве аномалија код деце, не само урођених болести већ и урођених хромозомских аберата, онда ви можете директно да кажете: Да, криво је бомбардовање. Али, да бисте до урадили, мора тиме да се бави једна стручна екипа људи.
Да ли ће се то десити?
Надам се да хоће. Обећања су била велика. Званично је формирано једно координационо тело од четири министарства. Међутим, Министарство животне средине чији је задатак био нас организује и да створи услове да можемо да прикупљамо податке, да се у име Владе републике Србије јављамо, да тражимо податке како од Министарства одбране тако и од свих ових фабрика које су бомбардоване, ми једноставно нисмо урадили ништа. Министарство животне средине седам месеци није могло да се смисли, а чак нису ставили ту тачку ни на седницу Владе. Тако да – не постоји закључак Владе нити правни акт који су потписала четири министра,озбиљна човека, а који је требало господин Горан Триван да изнесе пред Владу, да се донесе закључак и да то буде правноснажно то није урађено седам месеци. Зашто, то је питање за њих.
Дакле, ми причамо о томе да у земљи у којој сваког дана једно дете оболи од рака, ми нешто чекамо?
То није нормално, али они чекају. Неко сам ко сматра да пре свега треба искористити институције система. С друге стране, истраживање је такво да ако не стане држава иза њега, ми не можемо ништа да урадимо. Може Дана Грујичић да пита директора фабрике „Лучана“ шта су пре 1999. године и пре бомбардовања имали на складишту. Ко ће то мени да каже? С друге стране, ако зове неко испред Владине комисије, онда ће морати да дају све податке.
Велика је грешка урађена што то није урађено до сада. С друге стране, дајте барем сада! Знате шта је још важно? Видети шта се сада дешава у спољашњој средини. Треба видети да ли још негде треба направити ремидијацију, односно очистити још нека подручја. Морамо видети и да ли нека подручја треба поново да се чисте. Ви имате токсичне материје које морате физички да остраните. Ако треба да исушите реку, онда исушите реку, али то склоните. До сада – ништа од тога није урађено.
На који начин ти токсини делују на људски организам?
Како који. Одређени токсини, посебно органска једињења која су у огромним концентрацијама била за време бомбардовања петрохемијских постројења, њих директно удишемо. Могу да се одразе на појаву одређених плућних болести. С друге странице, те нано честице осиромашеног уранијума могу да буду узрок карцинома, посебно плућа. Ви то удишете, а колико далеко стигну те нано честице, то нико не зна. С друге стране, долази до промене у вашем генетском материјалу. У Србији је сада за 100 одсто повећан стерилитет код младих мушкараца. Много брачних парова мора да се лечи због стерилитета. Раније тога није било. Механизми су различити, најчешће је деловање на нивоу саме ћелије, а онда и деловање на репродуктивне материјале.
Које су реалне шансе за опоравак од канцера? Да ли је рак излечив?
У савременој медицини не можемо говорити о томе ко ће колико живети. Много се напредовало у последњих 30 година. Ипак, слика се потпуно променила. Рак јесте излечив. Он је нешто што се може излечити. Рак је нешто што можете открити на време. Примарна здравствена заштита је у Србији лоше организована. На томе мора да се ради. Колеге у примарној здравственој заштити много знају, али су потпуно неискоришћени. Они су приковани за компјутере, морају да прегледају најмање 30 пацијената за својих 7, 8 сати. Немамо ту рану дијагностику која би драстично повећала број излечених од карцинома. С друге стране, имамо и оне пацијенте који дођу са метастазама на мозгу, па се излече. Са овим терапијама, гама ножем и икс ножем који имамо, имамо фантастично оружје да чак и у закаснелим фазама можете значајно да продужите квалитетан живот пацијената.
Шта кажете о антивакцерима?
Осим пар мојих колега, који ми нису јасни, морам рећи да то морају бити људи који нису добро прошли имунологију. Оно што морамо урадити, и због оних који верују и због оних који не, ми морамо обновити Торлак. Ми смо имали најјачу БСЖ вакцину, која је била најбоља БСЖ вакцина на свету. Сада увозимо, и те вакцине контролише Торлак те зато можемо да будемо сигурни да су оне добре. Ипак, стратешко питање за ову земљу је да се обнови Торлак, и то је једнако важно као то да ли имате нуклеарну бомбу или не. Када имате своју вакцину не зависите ни од кога.
Не можемо да се не дотакнемо Мирољуба Петровића, који је последњих недеља главна тема медија. После троје преминулих пацијената које је лечио шарлатан, да ли ће Србија успети да се избори са надрилекарством? О њему сте се раније изјашњавали, имате ли шта да придодате? Човек И даље није иза решетака?
То су преваранти и то чак треба да уђе у Кривични законик као кривично дело. За мене ту није ништа спорно. Неко ко каже отворено: „немојте да идете код лекара“ је убица. Надрилекари мисле да су лекари јер су прочитали нешто на интернету. Али травкама се не може лечити. Најбољи лекари јесу потекли из биљака, али концентрација њих у биљкама и концентрација у лековима је потпуно другачија. Нисам неко ко је лобиста фармакологије, али ако хоћете да имате прави лек ви морате да знате ко га је произвео, која је његова концентрација, а онај ко је гарантовао за њега мора да стоји иза тога да је лек безопасан.
Шта имате да поручите онима који кажу да се леукемија може излечити кореном маслачка?
Какви коренови, какве глупости. Људи, идите код лекара…
Чиме још лече шарлатани у Србији?
Имала сам искуства са пацијентима који су долазили након што их је лечио неко кречном водом, змијски отров, сок из корена биљака, ма свиме и свачиме!
Људи када су очајни, када губе некога кога воле, ја не могу те људе да оптужим што они траже спас. Могу да оптужим оне који им обећавају спас, а за то им узимају новац. То зато мора да буде кажњиво законом. Ако је неко преварант, нека иде у затвор. Ако је његово лагање некога коштало живота, то је онда убица.
Што се тиче момка који је умро због Мирољуба Петровића, морам рећи да је и породица ту одговорна.
Момак је могао да буде психички измењен, али је породица била та која је морала да доноси рационалне одлуке. Могли су да траже мишљење других лекара, ако им се једно није допало. Можда би он данас био жив да је то оперисан. Према томе, колико су одговорни они који шире лажне наде људима и узимају им новац, исто толико су одговорне породице. То говорим о онима који имају тумор на мозгу јер се са таквим пацијентима најчешће сусрећем. Такви пацијенти имају право да неке ствари не капирају, али породица нема.
Због чега шаљемо пацијенте у иностранство, а не лече се овде? Ми имамо сјајне лекаре…
Постоје оправдани и неоправдани одласци у иностранство. Оправдани су они када ми кажемо да не можемо да помогнемо пацијенту, или се ради о јако реткој болести. Добро је то што је Министарство омогућило да ако ми имамо опрему, али немамо искуства за неку операцију, позовемо колегу из иностранства.
Имамо и ту несретну ситуацију, када људи у очају не знају шта да раде, па посегну за лечењем у иностранству. И то је боље, јер они иду код доктора. Све је боље од тога да узимају травке, чајеве и тако полако пропада. Ми знамо да када год се скупљао новац да неко дете оде у иностранство, да ће се то лоше завршити.
У операциону салу улазили сте и у колицима. Тада је о вама причала цела Србија?
Нисам ја једина. Мој професор Бећирић је био параплегичар и оперисао је у инвалидским колицима. Мој професор Враговић је поломио колено и са гипсом ушао у операциону салу. Ја сам поломило стопало, па сам барем могла да савијем ногу. Ми неурохирурзи смо такви, ја нисам изузетак. Било ми је тешко кад сам стајала, али ето ништа ми се није десило што сам мало раније почела да радим. Нисам херој, то сам само научила од мојих професора. Имала сам срећу да радим оно што волим, зато ми ништа није тешко, а то је велика привилегија – радити оно што волите.
Раније сте рекли да ко не жели да донира органе, не треба ни да их добије. Многи су мислили да је то прегрубо речено, а опет већина се с вама сложила. Да ли су Срби свесни тога да су веће шансе да нам орган затреба него да будемо у могућности да их некоме дамо?
Мислим да нису људи свесни важности трансплантације. Тек сада када се на ту тему повела читава дискусија, и када су људи схватили да нико неће никога убити да би дошао до органа. Закон је заиста заштитио донатора и нико неће бити гепекован због тога. Ми смо озбиљна здравствена организација а не Жута кућа! Не радимо оно што раде криминалци нити оно што се вероватно ради по свету. У земљи Србији, одговорно тврдим, ниједан пацијент не може бити прогллашен мождано мртвим ако то није заиста.
То питање сам поставила у више моралном смислу: ја не дам органе, али бих да их добијем. Па како то? Треба да уђе у Закон и то подржавам, да сви ми будемо донори, осим оних који то искључиво не желе. Људи тек сад схватају племенитост давања органа, која из корена мења живот ономе ко је прикован за кревет јер му не ради бубрег, срце…
Вратили смо се поново и на НАТО бомбардовање. Даница Грујичић каже да никад није трпела притиске због тога што говори, али да Србија мора да се тргне јер то дугујемо целом свету.
Не смемо дозволити да се нека земља одлучи за то да бомбардује земљу јер јој се не свиђа њихов председник. Па више су они убили својим бомбама Албанаца него Срби. Само у Призрену је убијено 35 деце, албанске, а укупно њих 85. То њима није битно јер није Тачијево дете или Харадинајево. Они умиру више него ми јер им нису рашчистили тај осиромашени уранијум. Те људе, што је најгоре, нема ко да лечи. Они одлазе више него ми. То не дотиче ни Харадинаја ни Тачија јер они имају пара, па ће се они и њихове фамилије лечити где год буде требало. Они че моћи то да плате, а не хају за народ који не може, а умире више него ми. О томе нико неће да говори, али највеће количине осиромашеног уранијума су управо тамо изручене. НАТО је једна злочиначка организација, геноцидна, и као таква не треба више да постоји. И тачка.
Да ли рак прети да постане болест број један у Србији?
Да, и то не само код нас већ и у целом свету. Ако се овако настави, ако се не буде контролисало загађење, да, наставиће се… – закључује Даница Грујичић.
ПОДРШКА Др Јовани Стојковић из Француске – Romain K. Gerardi, професор експертског центра неуромускуларне патологије https://t.co/pCkZnigPTE
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 15, 2019
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
