(Б92)
Са стола генералног директора Јавног сервиса сваког ко уђе изненађује огроман чекић, маљ. Александар Тијанић у свом иронијском стилу каже – “главно средство уређивачке принуде”. На зиду урамљен чувени постер са његовим ликом и натписом “Курчевито”.

На интервју за “Блиц” долази са састанка у Влади и питамо да ли ће бити укинута ТВ претплата како је то твитовао вицепремијер. Следи логичан одговор – “ако најмоћнији човек у држави тако каже, онда ће тако и бити”.

Ко се највише труди да вас смени и да ли ће успети? Пун мандат вам истиче следећег пролећа.

“Није важно име генералног директора већ шта РТС значи, у датом тренутку, Србији? Да ли је његов програм подршка успостављању нормалности или распирује неписменост, ксенофобију и неумност на свим нивоима. Ни после, безмало, десет година на овом послу, не придајем себи никакву важност. Обичан сам, мали новинар жељан писања”.
Што је криза дубља – укус гледалишта је плићи

РТС ове године неће бити најгледанија ТВ станица – има ли то везе са новцем или..?

„Што је криза дубља – укус гледалишта је плићи. Сваке три године спирална криза у Србији самообнавља „револуција примитивизма“, бекство од стварности, документарни ријалити, сваки пут у све горем издању. Који програм на свету, какав Шекспир, имају шансу да надмаше директне преносе коитуса, мастурбације, дефекације, свих облика менталних поремећаја франко дневна соба грађана? Брине, међутим, што су такви програми само у Србији најгледанији. Лек није телевизијски, медицина је мешавина економског, социјалнопсихолошког и политичког опоравка“.

Претплата или буџет, шта је боље за РТС и са којим моделом би власт мање контролисала национални сервис?

„Најбоља је претплата, кад је могућа. Ако није, а буџет може да издржи, онда државно финансирање да би се олакшао положај грађана. Хрвати данас плаћају 96 процената претплате за лошији програм него што је наш. Овде је проценат наплате око 30 процената и постаје бесмислен. Но, ако је руководство РТС прељубазно према било којем режиму, власт може све, без обзира на облик финансирања“.

Како оцењујете стање медијских слобода у Србији или, још тачније, колики је степен демократије?

„Све је у најбољем реду. Традиционалистичке новине немају читаоце, остале су на ободу анархије. У Старом Риму осуђеним клеветнициома је, без локалне анестезије, на чело утискиван жиг са почетним словом К. То се сматрало највишим стрепеном грађанске срамоте. Данас вам за бављење новинарством није потребна писменост; само мобилни телефон и крвожедност. Анархија јесте највиши степен демократије“.
Дај Боже да Срби никад не науче да „читају“ медије

Како се информишете, преко новина, наслова, агенција? Коме верујете?

„Сваког јутра „читам“ све новине најмање десет минута. Видим трендове, мете, акције, плаћене хајке, раскид савеза, зачеће коалиција. Довољно. Дај боже само да Срби никад не науче да „читају“ медије. Има и озбиљних покушаја новинарства. Подсећају на фолклорна друштва која чувају обичаје, рецепте, песме и гламочко глуво коло.“

Ко се у Србији пита, један човек – онај ко, уз подршку 77 одсто грађана, контролише службе безбедности или су центри моћи подељени, тајкунски, руски, немачки…?

„Шта ће човеку који је срушио пет важећих стереотипа, уз трочетвртинску подршку, моја хвала? Или шта може моја замерка? Зато само упозорење: за две-три године пролазиће време ентузијастичке, плебисцитарне подршке, стањиће се аплаузи, порашће скривени апетити за наплату лојалности, ишчезнуће ореол апостола, питања ће постати гласнија. Има само две-три године времена да он нађе одговор на питање које назива „ноћном мором“ – како и чиме да ову нацију врати на смислени посао?“

Које стереотипе је срушио Александар Вучић?

„Па срушио је стереотип о српској десници која је, по дефиницији, сматрана антиевропском. Затим, страх од тајкуна, који су сматрани правим власницима и управљачима српске државе, претворио је у „страх тајкуна“. Постигао је тај ефекат постављајући једноставно питање – „А како си зарадио први милион“? Потом, стереотип о Србима који вечно неће да преговарају, кад преговарају неће да потпишу, кад потпишу неће да испуне договорено. Онда свесрпско убеђење да са Албанцима никад више неће бити разговора, сем ако су у питању заробљеници. Разочарао је многе проценом да због српских проблема и Косова, насупрот најавама „упућених“ и „значајних“ Срба, Руси неће ући у сукоб са Америком. На крају, усудио се да нам омиљену историју, у нашем тумачењу, замени питањима економије, по отуђеним европским стандардима. Ово последње је, готово, национална увреда“.
Нормална нација мора да има и Коштуницу и ове друге

Да ли је бриселским споразумом разрешен косовски чвор?

„Косовски чвор је разрешен кад је чета британских Гурка ушла на територију покрајине. Срећом, није било ниједног лудог потпоручника да нареди јуриш бајонетима на кукри ножеве Непалаца. Једино не могу да прежалим погинуле пилоте. Ниједан није одбио да полети на борбени задатак против хиљаду авиона. Слично је, у време слобизма, разрешен и чвор Книна. Није се нашао ниједан Србин да, верујући у исправност слобизма, остане, уђе у легенду и погине бранећи книнску тврђаву и српску тробојку. Не знам да ли знате, тамошњи јарбол са српском заставом заправо је пречка од звездиног гола са „Маракане“ на коју је Туђман, не знајући то, истакао шаховницу“.

Одлично познајете Коштуницу, били сте му саветник, да ли се слажете с њим кад каже да је власт издала Србију и предала Косово?

„Нормална нација мора да има и Коштуницу и ове друге. Само је сразмера у питању. Први у низу одговорних за Косово је кнез Лазар и његови радни резултати. На крају ланца смо ми, са заклетвама у Косово и одбијањем да живимо на њему. За тринаест година своје владавине Слоба је само 1.300 српских породица успео да врати у покрајину. Можда бисмо ми Срби већински пристали да живимо у тим предивним крајевима, под условом да неко чаробним штапићем, без крви и напора, отера све Албанце преко Проклетија. И оне које смо учили да буду Југословени и оне које смо присиљавали да буду Срби. Не бива“.

Шта је за вас патриотизам? Да ли сматрате да је тај појам код нас злоупотребљен да би се сакрили лични интереси, да би се манипулисало и да би се развијала мржња?

„Није проблем патриотизам већ његов најцрњи дериват за 21. век, а то је национализам. То је увек формула. Све што се не уклапа у формулу, није наше. Све што није наше, туђе је. А туђе мрзимо или га се бојимо. Патриотизам, у нашој једначини, увек је утеривање у тор, једначење према најгорима, хорско блејање, лавеж шарпланинаца и батина чувара. Прави патриотизам уједињује око циљева који унапређују нацију и не терају је у погибију већ у спас. Иначе, сваки политичар који нам соли памет, соли себи бифтек“.
Љупки монструми који са две године тапкају по таблету

Нема новца за културу, праве се спискови непатриотских уметника, на телевизији репризе… Куда то води?

„То води у будуће сукобе унутар проевропске већине. Већина је створена око једног ауторитета, умора нације и наде грађана да ће, њихов напор да превазиђу себе и сопствена веровања, бити признат од света који дели пропуснице за будућност. Људима је доста живота на трусном подручју Балкана, као шава два супротстављена света. Разлике у методологији, идеологији и пракси управљања, на свим нивоима, могу да појачају разлике и разлију постојећу убедљиву већину на два пола. Наиме, природније су њихове разлике него преклапање циљева, веровања и пута којим би у Европу. Између те две групације и њиховог сукоба данас стоји ауторитет једног човека“.

Зашто РТС нема дечји и образовни програм каквог се сећамо – „Невена“, „Полетарца“…?

„Увек иста питања, увек исти одговор. Шта су данашња деца? Љупки, неодољиви монструми који са две године тапкају по таблету и пуштају себи спотове, цртаће и музику. И сад им отмемо електронску играчку и пустимо „Полетарца“. Пробајте. Нема више такве деце, нема ни онаквих писаца“.
Прошли режим забранио прославу 50 година постојања РТС

Да ли актуелна власт зове да ургира, прети, уцењује или Александар Вучић заиста, по вама, има аргумената кад каже да су медијске слободе вече?

„Лакше ми је да вам одговорим овако. Прошли режим је забранио прославу пола века постојања РТС. Потом је, наводно на захтев Хага, тражио скидање изузетне серије „Мој рођак са села“ у току њеног емитовања. Управни одбор, колегијум и генерални директор једногласно су одбили оба захтева. На државно прећутану прославу РТС дошли су, са осталом опозицијом, црквом и дипломатским кором, садашњи председник и вицепремијер. Аутор серије данас је саветник за културу шефа државе. До сада, ниједан једини човек на РТС није доведен, померен, унапређен или забрањен на захтев ове једногодишње власти. Ни оне дугогодишње. Да није финансијских проблема, рекао бих да је то добар образац. Ако потраје“.
„Фалсификоване афере никад нису биле тачне“

Чиме се највише поносите што сте урадили на РТС?

„Водио сам ову „Кућу духова“ два и по мандата. Седам година смо били најгледанија српска телевизија. Најзадовољнији сам што фалсификоване афере, приписиване мени или РТС, никада нису постојале, никада нису биле тачне. Ни наводни нестанак фонда претплате, ни непостојеће сваровски чаше, ни астрономске плате „мојих миљеница“, нити плаћени трансфери „звезда“, ни сумњиви тендери. Ништа. Најбољи наш новинар, који ради четири посла, са укупном платом, варијабилом и наградама зарађује 110.000 динара. Поређајте остале. Ако странци направе још једну телевизију, остаћемо без тридесет најбољих новинара, уредника, инжењера, сниматеља, монтажера, редитеља. Истовремено, усред највеће финансијске кризе, усред највеће могуће конкуренције и атентата на преостала чула публике, морамо да еволуирамо у мању, креативнију, бржу, јефтинију и професионалнију кућу са потпуно транспарентним пословањем. Имамо само две године пред собом пре него се, због дигитализације Балкана, претворимо у белу мрљу архаичног аналогног сигнала“.

Ознаке: Бог, интервју, медији, Срби, Тијанић, читање