Прочитај ми чланакБеоград – За последњих девет година потрошња хлеба у Србији је пала за 17,97 килограма по становнику, па смо се по томе значајно приближили европским стандардима.
Тако бар показују подаци из анализе о потрошњи становника, по којима је 2006. године за 365 дана свако од нас појео 101,5 килограма, а девет година касније само 83,71 килограм.
Та потрошња је мања за чак 290 грама од онога што годишње поједе један Немац, па глас који Србе бије да једу највише хлеба у Европи одлази у историју.
Ако се погледа по регионима, Београђани су већ постали већи Европљани и од Немаца и Данаца, а са Аустријанцима су у истој равни. Становници српског главног града годишње на трпези имају 70 килограма ове намирнице, колико и Аустријанци, Немци (84) и Данци (72 килограма).
Београђани смањену потрошњу хлеба надокнађују пецивом, којег поједу 10 килограма годишње, док је конзумација овог значајно скупљег производа од житарица у неразвијеним подручјима упола мања.
У тим крајевима је, међутим, хлеб и даље доминантна намирница, па се тако у јужној и источној Србији поједе 92 килограма по глави становника за годину дана.
Стручњаци имају различита мишљења о томе зашто је дошло до тако драстичног пада конзумирања некада најзаступљеније животне намирнице у Србији.
Некима је то сигнал да је сиромаштво отишло толико далеко да више ни сиротињску намирницу не можемо да приуштимо, док други тврде да нас је начин живота натерао да баталимо хлеб.
Бранка Мирковић, нутрициониста, каже за “Блиц” да постоји више фактора за пад потрошње хлеба.
„Људи се данас све више хране у пекари јер им је то јефтиније него да направе ручак. То указује на то да нам је пао животни стандард, али и темпо живота је такав да је значајан број људи због посла одсутан из куће, па не купују хлеб већ једу ван куће.
Зато купују пецива, која су често због својих додатака много нездравија од хлеба, који је значајна намирница. Обавезан је за доручак и ручак, а за вечеру га не треба конзумирати. У зависности од тежине, година старости, не треба јести више од од 30 до максимално 100 грама“, каже Мирковић.
Бранислав Гулан, агроекономиста, пад потрошње хлеба повезује са економским приликама у земљу.
„Ово је озбиљан индикатор да је сиромаштво у Србији узело маха. У периодима тешке економске кризе и растућег сиромаштва по правилу долази до смањивања потрошње меса, млека, сира, воћа и поврћа, а расте потрошња хлеба.
Међутим, то правило очигледно данас не важи у актуелној економској ситуацији у Србији јер је очигледно да је за велики део становништва и хлеб постао недоступан“, каже Гулан за “Блиц”.
