Прочитај ми чланак
Због својих грехова људи су направили ограду између себе и Господа. Онда када им се пружи прилика да ту ограду склоне, у страху да стану пред својим гресима тону још дубље. Народе мој што пре будеш стао пред огледало истине и суочиш се са својим страховима, пре ће се у срце твоје вратити храброст. Та храброст ти је неопходна да би могао прави пут да изабереш и неустрашиво њиме кренеш. Без те храбрости ветрови живота ће те ломити, а крму твог брода увек окретати у погрешном смеру. Кормило судбине Србине мора бити у твојим рукама, не смеју њиме други управљати. Не смеју њиме управљати ни они који се именом још увек Срби зову, али се нису осмелили да стану пред огледало истине. Нису се осмелили да стану јер се плаше шта ће тамо видети. Плаше се суда историје, који ће без милости и страха о њима записати ко су.
За живота се људи хвале многим титулама али све оне губе смисао и постају потпуно небитне ако је живот био испразан. Нико се неће сећати и ниједан потомак поносан бити на титуле које су његови преци имали за живота ако му историја допише и оне друге титуле. Титуле издајника, Јуде, квислинга, кукавице, нечовека, лопова, лажова… Ваљда свако нормалан, а Србин, сигурнoжели да носи титулу лава.
ЛАВ
Из слободне горе миле, домовине њему свете,
Нагнаше га безбожници у гвоздене шипке клете.
Немилосно немилосних фијучући бич на њ пада,
Да му лавску снагу свлада.
А он само поносито узгореном главом стоји,
Без јаука и без писке фијучући бич он броји;
Нијемо стоји, трпи, сноси, а у оку искра сијева
Праведнога светог гњева.
Хај, бијте га и мучите, справљајте му јаде нове,
Безбожници без милости, гадне душе демонове,
Ал’ пузити никад неће лав пред вама сред прашине,
Воли херој да погине.
Алекса Шантић
Сигурно сте се запитали зашто пауци и шкорпиони када на њих падне сунчев зрак хитро траже скровиште, поново бежећи у мрак? Зашто змије љуто сикћу када их изненади и обасја сунчева светлост? Одговор је крајње једноставан, сигурније се осећају у мраку, у тмини њихова кретња и ћуд је теже уочљива. Светлост их чини видљивим за све, поготово за лава.Тада обасјани сунцем теже могу да изненаде а због предвидљивости мање су опасни. Тада онај кога су онако скривени у тами одредили за жртву добија реалну шансу да их препозна, примети и осујети. Тада под окриљем светлости истина лакше долази на своје место. То је оно што пауке, шкорпије и змије данашњице плаши – да се види истина.
Зато лав никад неће прихватити мрак. Требамо увек храбро да идемо у сусрет истини, ако треба на Голготу да се пењемо. Срби светосавци никад нису имали нити мањак храбрости, а ни потребе за страхом од истине. Она некада није изгледала лепо, није деловала перспективно већ туробно и безизлазно. Истина је да и сада захваљујући пауку у облику ЕУ, шкорпији у облику НАТО-а и двоглавој змији у облику Енглеске и Америке све делује подједнако безизлазно, без будућности. Али Србин и поред тога зна да онај ко је решио да се суочи са стварношћу има шансу за будућност. Онај ко од стварности бежи има шансу само за још који дан живота недостојног човека, живота недостојног Србина.
Онај ко дозвољава да га вуку кроз таму, јер му је лакше да не види истину, мора бити свестан да ће живети само док пауцима, шкорпионима и змијама буде служио. То служење подразумева и онај живот недостојан човека, недостојан Србина. Онда када им више не буде од користи, онда када буду сматрали да им служење таквог бескичмењака више није потребно, упознаће њихов отров у пуној мери без шансе за одбрану. Биће баш онако како је Александер Хамилтон давно приметио:
„Они који не вреде ништа, падају за било шта!“
Такав живот тумарања у тмини није живот који Србин може да прихвати. Срби нису бескичмени гмизавци који ради тренутних материјалних користи, привилегија или неке привидне моћи могу прихватити улогу слуга. Србин није онај ко ће дозволити да му хомосексуална популација поставља вредности по којима ће да живе његова деца. Светосавац ни под каквим околностима неће прихватити инцест. Никад православни хришћанин неће убијати друге и малтретирати слабије само зато да би прибавио личну корист, или лечио сујету. Не може се у душу овог народа усадити наркоманија као саставни део живота. Не, када год су покушавали да нам заклоне сунце да сакрију истину, Србин је увек налазио начин да до ње дође.
Додуше не знам шта се догађа тренутно са Србином данашњице. Где је онај лав? Зашто је успорио ход? Зашто дозвољава да они који не смеју да се појаве на светлости, они који не смеју пред истину и правду њему заклањају Сунце?
Не знам, зашто? Али сам сигуран да је то само тренутна успаваност, само краткотрајно стање. Не може се праведност, чојство, истинољубље и вера изгубити тек тако. Као што се такве вредности не могу накалемити ономе ко их не поседује, не могу ни нестати без трага ако их човек поседује. То нешто или носиш у себи или не. Срби захваљујући својим часним прецима, својим ђедовима то нешто имају уписано дубоко у себи. Зато треба само да се помолимо да се такав Србин што пре пробуди, што пре прене из овог ружног сна. А онда ће се у пуном значењу приказати непријатељу, зато код Срба важи она народна: „не дирај лава док спава“
Постоје они који стално смишљају нове законе и повеље како би тобоже тиме доказали своју демократичност, а онда су први који их крше. Не придржавају се ни једног закона, ни писаног ни неписаног. Не поштују ни једно слово оног што су сами писали. Не постоји за њих ни људско ни хумано. На питање – зашто тако? – одговарају гордо: па може нам се. То нису они које Србин жели у својој близини а још мање они чије ће вредности да прати.
Наравно, када гмизавци Запада то осете, покушавају да нам заклоне светлост и на силу наметну своје изопачена правила и потребе. Правећи колосалну грешку, поново заборављају грађу Србина. Заборављају како смо саткани, и да праве вредности или носиш у себи или не. А ако си са њима рођен, што светосавац свакако јесте, то значи да ти је душа испуњена истинским вредностима. Такве вредности нико не може да промени, нико не може да поништи.
То што се светом влада на најпримитивнији начин – силом, што ту силу тренутно представљају ЕУ, НАТО, Енглеска и Америка, и то не зато што су реално најачи или непобедиви, већ искључиво зато што су најпокваренији, најбескрупулознији и најбезобзирнији, то што они који их подржавају своје божанство искључиво виде у новцу – њихова је ускогрудост и њихово проклетство. Такав свет је свет без части. Свет у коме влада правило да правила нема, бар не за њих. Али њихова „идила“ ипак има проблем.
Оно што тим нељудима прави проблем јесте једна велика православна земља, јесте Русија. Али оно што их посебно иритира, јесте једна, на карти гледано мала земља, али духом гледано, огромна. То је управо овај простор на коме још увек живе неки људи, којима су моралне вредности изнад материјалних. Живе неки „чудни“ људи, којима се не може изменити душа ма колико им за то давали. Живе „неки“ Срби који су поносни на своје очеве, ђедове поносни на своје претке. Поносни на своју веру и не желе да се полакоме за тренутним вредностима и тиме оставе укаљано име својим потомцима. На том простору живе, кажу, „неки“ светосавци. Кажу да је бити Србин светосавац стање духа.
Баш неки чудни људи ти Срби.
