Прочитај ми чланак
(Бета, Побједа)
ПОДГОРИЦА – Црногорски историчар Звездан Фолић оценио је да би проглашење Петра Другог Петровића Његоша за свеца Српске православне цркве (СПЦ) значило покушај његовог „посрбљавања“.
Он је рекао да Српска православна црква (СПЦ) упорно превиђа чињеницу да је Његош, пре свега, био државник, мислилац и песник. Према његовој оцени, канонизација у СПЦ је, иначе, одавно девалвирана. Фолић је подсетио да је СПЦ пре коју годину канонизовала четири свештеника у Црној Гори, и то следбенике четничке идеологије, митрополита Јоаникија Липовца и свештенике Луку Вукмановића, Милорада Вукојичића и Слободана Шиљка.
Вукојичић и Шиљак су оптужени за злочиначка убиства више грађана Пљеваља током Другог светског рата. Фолић је казао да СПЦ, такође, упорно покушава да обнови такозвану Његошеву, а заправо капелу краља Александра Карађорђевића на Цетињу, и да то чини из политичких разлога.
Он је оценио да онај ко влада симболима државе и нације, тај има власт, а Ловћен је највећи симбол Црне Горе и стога није случајно да СПЦ „јуриша“ управо на тај симбол. Обновом такозване Његошеве капеле на Ловћену, према речима Фолића, СПЦ заправо настоји да обнови „спомен задужбину“ краља Александра који је капелу на Ловћену подигао 1925. године, на месту капеле коју су у Првом светском рату уништили аустроугарски окупатори. Ако би СПЦ успела да врати капелу Карађорђевића на Ловћен тада би та планина послужила „као најизразитији топос о Црној Гори као српској земљи“.
Фолић је подсетио да је првобитна капела на Ловћену подигнута 1845. године, дакле још за Његошевог живота. То је, по његовим речима, била „меморија на Светог Петра Цетињског“, Његошевог стрица, а уједно и „спомен задужбина“ самог Његоша.
Та капела је срушена 1916. године, у време аустроугарске окупације, а капелу коју СПЦ жели да обнови изградио је краљ Александар, пре свега као симбол своје политичке моћи у Црној Гори.
Фолић је оценио да је СПЦ „кровна институција“ за све незадовољнике и противнике независности Црне Горе. „То што сада ради (митрополиот СПЦ у Црној Гори) Амфилохије, радили су и његови претходници“, оцена је Фолића. Он сматра да у тој причи има одговорности и дела црногорске власти и дела интелектуалаца у области друштвених наука.
Према речима Фолића, до сада ниједан великодостојник СПЦ никада није рекао да уважава црногорску индивидуалност. Он је казао да би границе духовне јурисдикције православне цркве у Црној Гори требало да се поклапају с њеним државним границама.
