Crnogorski bukvar je pokušaj otvorenog nasilja i izrugivanja sa kulturom, zdravim razumom građana i jezičkom tradicijom, saopštio je danas rukovodilac medijskog centra DNP-a dr Dragan Koprivica. On je naglasio da vlast zloupotrebljava najmlađu populaciju kako bi manipulisala na duge staze te napomenuo da je poslije crnogorskog rječnika „bukvar“ novi iskorak u prazno na štetu crnogorske kulture i njene autohtonosti.

Да режиму у Црној Гори ништа није свето у намјери да се изругује с основним грађанским вриједностима у циљу опстанка на власти, доказ више је и најновија ујдурма око тзв. црногорског буквара, којим се врши покушај отвореног насиља и изругивања с културом, здравим разумом грађана и језичком традицијом.

Режим настоји да у школе на мала врата угура засад необавезни буквар смијешних ријечи и израза. То је истовремено и „буквар“ грубих покушаја испирања мозгова одраслих и, што је најштетније у свему, младе популације, с којом је увијек најлакше манипулисати.

Овај покушај вулгарног „штеловања“ језика и свијести грађана има неколике сврхе. Као прво, по систему „завади па владај“, монтажерима из режимских кругова треба да послужи као предах од расвијетљене приче о раскринканом тзв. државном удару. Такође и као замјена за слику флагрантно полупразних клупа у Црногорском парламенту, слику какве нема нигдје у Европи осим у „европској“ Црној Гори. Провидно дјелује и покушај власти да се алармантни факти о повећаном државном дугу од више милијарди сад вјешто замијене јавним спорењима о фарсичном буквару.

У свему овом најштетније је што је циљна група управо она најрањивија у развоју, дјеца, јер свака манипулантска власт полази од истог рецепта да се злоупотребом најмлађе популације најлакше манипулише на дуге стазе.

Притом се и уз овлашни поглед на бесмислене језичке ујдурме у тзв. буквару црногорског лако уочава да се комедија наставља и тиме што се чак и суштина ријечи, њихова семантичка страна, извитоперује до непрепознатљивости и бесмисла. Зато би дјеци био потребан и Франсоа Шамполион да дешифрује накарадне ријечи, или оно што је од њих остало, уз језичке заврзламе и хијероглифе, гдје фале и нека слова, истргнута из ријечи, да би фарса била комплетна.

У питању је свакако и провидан покушај да се помоћу неког карикатуралног правописа, нових слова, новоговора и извитоперених ријечи новокомпонованих језичара добије шатро-црногорски, виртуелни језик за кроз кућу и шегачење. Уосталом, тим жаргонским језиком не говори нико чак ни из врха ДПС-а, и режима у цјелини.

Данас се, и поред свих притисака, већина грађана Црне Горе и даље изјашњава да пише и говори својим српским језиком. Истим оним којим је написан и „Горски вијенац“ и све најсвјетлије странице наше историје, културе и укупне духовности. Оним српским, којим су говорили и њиме се поносили Петар Први, Његош, Краљ Никола, Марко Миљанов и други великани наше историје. А сви они би данас занијемили на новојезичка квазиструјања и иноваторе и монтажере из власти, која је опустошила Црну Гору. И притом се одржава на европском казану и стајању у реду за милостињу и финансијске ињекције због обољеле и разорене привреде, и неких нездравих умова.

Углавном, након недавне буке и бијеса око рјечника црногорског језика, кад су актери чак у оквиру тог истог блока били огорчени једни на друге, овај „буквар“ је нови искорак у празно на штету црногорске културе и њене аутохтоности.

Зато ауторе треба прозвати пред лицем цјелокупне јавности у циљу одбацивања тог типа наставе, којим се малтретирају ученици, исмијава наша култура, историјско памћење и црногорско национално биће.

Izvor: IN4S

Oznake: bukvar, Podgorica, Crna Gora, crnogorski jezik