Прочитај ми чланак
Избор студија не поклапа се са потребама тржишта рада, држава не показује интерес да то усклади. Посао тражи 68.541 особа са дипломом. Тек сваки други правник и економиста нађе посао
Диплому факултета или високе школе у Србији годишње стекне 46.000 младих. У исто време, 68.541 особа са дипломама тражи посао, а индекс има још 228.531 студент! О томе колико нам је којих стручњака потребно бригу не води ниједна институција, па се многи, када положе последњи испит, суоче са узалудном потрагом за послом.
Убедљиво највише школујемо правника и економиста, од којих неки успеју брзо да се запосле, док други годинама чекају на запослење.
Последњи подаци Републичког завода за статистику кажу да у области права, економије и осталих друштвених наука током једне године дипломира 15.811 људи. На евиденцији Националне службе запошљавања је 12.917 дипломираних економиста и 6.050 правника. А, од почетка године запослило се – 5.485 економиста и 2.212 правника.
Статистика каже да годишње добијемо 7.306 нових инжењера – машинских, електротехничких, грађевинских. На бироу их је тренутно 4.406, само са дипломом машинског и електротехничког факултета.
Лекара, стоматолога, ветеринара и социјалних радника се ишколује укупно 4.210, а наставника за 180 мање. Истовремено, на бироу је чак 13.924 власника диплома филозофског, филолошког и осталих друштвених факултета, осим права и економије.
БРОЈКЕ
– 68.541 особа са факултетом на бироу
– 46.000 диплома стекне се годишње
– 228.531 студента тренутно има индекс
– Усклађивање потреба тржишта и уписних квота требало би да буде један од најважнијих послова којим би држава озбиљно требало да се бави. Ту би требало да се укључе сва министарства, да се оформи тело које би било задужено за анализе и прогнозе, а привреда и универзитети су ту да помогну – каже проф. др Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање. – Ми предлажемо Влади уписне квоте, али углавном према захтевима факултета и праксе из претходних година.
Он додаје да је у земљи у којој је привреда готово замрла тешко предвидети који стручњаци ће бити потребни за пет или десет година, па се зато труде да образовање очувају на дуге стазе, не обазирући се на тренутно стање.
А сви високообразовани на посао у просеку чекају 20 месеци. До радног места најбрже долазе стручњаци за финансије, инжењери електротехнике, математичари, наставници страних језика и лекари појединих специјалности – анестезиолози, кардиолози и офталмолози.
ПРЕСТОНИЦА БЕЗ ГРАНИЦА
НА државним факултетима годишње дипломира 28.476 студената, док их је на приватним 8.179. Још око 9.500 младих стекне диплому високих приватних и државних школа. Убедљиво највише диплома изда се у Београду – 23.416, а у Војводини још 13.968. У целој јужној и источној Србији високе школе издале су током 2010. године свега 18 диплома.
(Вечерње новости)
