Прочитај ми чланакОни који су ме ломили на мом путу, нек’ им је на част. Ја ћу се борити до краја, баш као моја мајка – каже Дина.
Бранићу Србију и кад будем мртва.
Пре 18 година код села Љубенић крај Пећи погинула је Љиљана Жикић Карађорђевић, песникиња и добровољац Војске Србије, а управо ове речи изговорила је кад је кренула на КиМ.
До задњег даха бранила је своју отаџбину. Није ни слутила шта ће се 18 година касније догодити. Ни слутила није да ће њена ћерка, потомак хероине СФРЈ- а бити препуштена сама себи, на милост и немилост Србије, закона и безакоња.
Дина Галорини, ћерка српске лепотице и хероине данас живи од инвалидне пензије покојне мајке Љиљане Жижић Карађорђевић, која износи 30.000 динара месечно. Од тог новца, како каже девојка која је притом и студент, мора да плаћа алиментацију за седмогодишњег сина, који је након развода остао код њеног бившег супруга.
– Годинама сам ћутала. Нисам желела да излазим у јавност и говорим о својим проблемима. Мој бивши супруг и његова породица су успешни, имају своју форму “Бетон блок”, а ја их плаћам алиментацију од своје цркавице! – каже Дина и објашњава шта је била кап која је преклила чашу и због које је одлучила да и јавно проговори.
– На Фесјбуку сам видела снимак у ком се види Драгомир Карић, народни посланик и заменик председника ПСС-БК који је отишао у обилазак њихове фирме и обећао им помоћ. Они ће добити већу халу и проширити бизнис. Добијају све субвенције и бенефите. И сад питам – шта сам ја добила? Шта ја имам од тога што сам ћерка једне хероине? Шта имам од тога што је моја мајка живот дала за своју отаџбину? – пита се Дина, и наставља да прича о томе како је, како тврди истерана из породичног дома Станојевић и тога како је остала без детета, које данас има право да виђа једном недељно.
– Нисам ни знала да је мој муж поднео захтев за развод. Само су ми кратко рекли да напустим кућу, иако је мој син тада имао само три месеца. Једног дана моја свекрва је, иако сам тад још дојила сина дошла из радње са вештачким млеком. Питала сам је шта ће јој, а она ми је рекла да беба мора да се навикава на њега јер ћемо се ми ускоро развести.
Тада сам имала само 19 година, никога поред себе да ми помогне, и схватила сам оно најгоре за сваку мајку – да ћу остати без детета.
– Пошто су имућна породица, тражили су да добију старатељство над дететом. Наравно, старатељство су добили јер нисам имала ни посао нити неку некретнину. Милан се после развода пријавио у Удружење за самохране родитеље и тужио ме за алиментацију, коју нисам имала од чега да платим.
– Једном сам без новца била три месеца и тако изостала са плаћањем три алиментације. Поново су ме тужили и тражили да идем у затвор на две године.
Само захваљујући мојој тета Љиљани која ме је одгајала нисам завршила иза решетака, јер је она позајмила новац да бих га ја исплатила.
– Да се мој супруг нешто пита, ово се не би десило. Можда би ми чак и дао старатељство над дететом јер зна да га волим више од свега на свету. Ипак, његова породица је у све умешала прсте па тако једна студенткиња из Београда финансијски “гура” њихов породични бизнис.
– Борим се да што пре завршим факултет и осамосталим се, Имала сам много успона и падова, али се сада поново враћам “седло”. Сада сам завршна година мастер студија на Економском факултету у Београду. Планирам да нађем посао и затражим старатељство. Једино што желим јесте да будем са својим сином.
А они који су ме ломили на мом путу, нек’ им је на част. Ја ћу се борити до краја, баш као моја мајка – закључује Дина.
Њен бивши супруг каже да је с њом у коректним односима, али да га цела прича око алиментације не занима:
– Ја сам и на суду рекао да ми не треба алиментација. Суд је одредио минимални износ, испод тога не може – кратко је прокоментарисао Милош за Еспресо.рс.
