Прочитај ми чланак
Многобројни српски интелектуалци у Црној Гори противе се најављеној изградњи на локалитету где су рођени Стефан Немања и Свети Сава
Подгорица – Турски културни центар биће саграђен на остацима Немањиног града, на обали реке Рибнице у Подгорици, а комплетан пројекат финансираће Влада Републике Турске. Реч је о месту где су рођени Стефан Немања и Свети Сава, те се од тада ово место зове Немањин град, а деценијама део главне градске улице у најстрожем центру Подгорице зове се „Немањин булевар”.
„Ово подручје датира још из средњег века. Започели смо археолошка истраживања, а очекујемо и стручну помоћ археолога из Турске. Наш циљ је да на овом месту ревитализујемо културно-историјски споменик. На овом месту ће бити лоциран будући културни објекат Републике Турске”, рекао је градоначелник Подгорице Миомир Мугоша када је са амбасадором Турске у Црној Гори Мехметом Нијази Танилиром посетио Немањин град у Старој вароши, преко пута Скупштине Црне Горе. „Центар за културу Републике Турске много би значио за то да се овај локалитет квалитетније чува и одржава и да буде доступан свим грађанима. Он ће бити смештен у делу према тврђави, према истоку, како би приликом рестаурације сви зидови били очувани.”
Амбасадор Турске рекао је да у Османској архиви у Истанбулу постоје вредна документа која су од значаја за историју Балкана и Црне Горе.
„Сва документа која се налазе у истанбулском архиву исписана су на староосманском језику. Нажалост, у Црној Гори не постоје стручњаци који би могли ишчитају та документа. Сматрам да је јако битно да у Црној Гори створимо кадрове које би били спремни да изучавају и истражују архиву у Истанбулу”, рекао је турски амбасадор. „Турска влада додељује стипендије за оне који желе да наставе постдипломске и докторске студије у Турској, а конкурс је отворен до 31. марта, па позивам црногорске стручњаке да се пријаве.”
Сазнање да ће на Немањином граду бити подигнут турски културни центар и на њему бити истакнута застава те земље многобројни српски интелектуалци доживели су као „највећу бруку и увреду историјске Црне Горе”.
„То је велика увреда српском народу и уопште човеку у Црној Гори. Немањин град је увек био родно место Немање. Он је одувек живео и у историји и у легендама и увек је окупљао људе. Немањићи су једна од основних државотворних и светих лоза не само у српском народу већ и у православном свету”, рекао је за „Политику” песник Ранко Јововић. „Покушај рушења белега, историјских места, то јест историје и легенде од које вековима живи Црна Гора, најтежа је увреда држави и њеном православном народу од стране актуелне власти.”
Јововић каже да би то била „велика срамота за власт, јер Црна Гора је живела од части, а не треба заборавити да ни комунисти нису рушили и негирали оно што је имало трагове српске историје”.
Председник Удружења књижевника Црне Горе, организације чије је седиште било у Кући писаца у Немањином граду, одакле ју је власт избацила на улицу, за „Политику” каже да се „не може рећи да власт у Црној Гори не ради осмишљено”.
„Садашњи градоначелник је пре десетак година избацио ствари Удружења књижевника Црне Горе на улицу. Многи су рекли: више воли да удружење нема простор него што је та зграда њему била потребна. Али сада, после деценију, види се да је мислио дубоко. Осмислио је тезу да је Немањин град у ствари ’турска утврда’. На страну то што је та ’утврда’ постојала много пре турске окупације града”, рекао нам је Илија Лакушић. „Удружење књижевника Црне Горе није имало утемељење у свом граду, али јесте будући културни центар. Ваљда су, недалеко од града, открили полумесец који се са неба одсијава у Морачи”.
Преименовањем против историје
Подгорица – И пре осамостаљења Црне Горе, њена власт – Демократска партија социјалиста и Социјалдемократска партија са Дукљанском академијом на челу – започела је преименовање свих културних институција које имају било какву историјску, односно културолошку повезаност са српством и лозом Немањића, па и Петровића. Најзначајније је свакако преименовање Немањиног града, који власт назива „тврђава на Рибници”, а неретко и „турска тврђава”. И у време Краља Николе Петровића, то место се звало „Немањин град”, а улица преко пута њега, покрај здања скупштине и седишта председника државе Црне Горе, носила је назив „Немањина рива”.
У педесетогодишњој владавини комунизма граду није мењано име ни у туристичким картама, ни у проспектима, али ни у званичним документима, осим што је делом дошло до промене назива улице, па је она преко педесет година именована као „Немањина обала”, и на крају „Немањин булевар”.
(Политика)
