Pročitaj mi članakU to nema nikakve sumnje, niti mogućnosti drugačijeg tumačenja. Sve dok ustaško-hrvatski, a odmah nakon njih i komunistički fanatici antisrpstva nisu krenuli u svoj demonski juriš na istinu o pravom i jedinom porijeklu crnogorskih plemena. Tada je i Podgorica postala Titograd, a potomci Petra Cetinjskog i Njegoša - navodni ne-Srbi (pa, zatim, i anti-Srbi)
Како је могуће да било ко превиђа очигледну истину о националном идентитету Црногораца?
Сви су Црногорци – Срби. И то није никаква политичка изјава, већ необориви опис једине истине по том питању.
Неки од оних данашњих, расрбљених и обезбожених Црногораца Титовог типа су потекли од јуначких Срба из времена борбе са Османлијама, а понеки од (због страха или привилегија) потурчених Срба.
У то нема никакве сумње, нити могућности другачијег тумачења. Све док усташко-хрватски, а одмах након њих и комунистички фанатици антисрпства нису кренули у свој демонски јуриш на истину о правом и једином поријеклу црногорских племена. Тада је и Подгорица постала Титоград, а потомци Петра Цетињског и Његоша – наводни не-Срби (па, затим, и анти-Срби).
И сви докази, сваки спис, документ, новински чланак приповиједа једину истину о овој новокомпонованој промјени свијести и медијско-идеолошком испирању мозга дијела становништва некадашње „српске Спарте“.
У сврху непобитног потврђивања овог што пишем, навешћу само један наслов из древних времена, са текстом у коме пише оно што једино и може (у пред-павелићевским и пред-титоистичким временима).
Ево вам на увид и размишљање свечане бесједе и празничне здравице црногорског Митрополита Илариона Другог (Рогановића) књазу Николи Петровићу, на Божић 1871. године. У листу „ЦРНОГОРАЦ“, на ћирилици.
П. С.
Замислите само колико би се зачудили СРПСКИ ПАТРИЈАРСИ Варнава Росић (из Пљеваља) и Гаврило Дожић (из Доње Мораче), када би видјели да ма ко у Црној Гори СПЦ сматра ”окупаторском”, а Србе – непријатељима.
А они су, оба српски Црногорци и црногорски Срби, столовали, један за другим, на отаџбинском и црквеном трону Светог Саве од 1930. до 1950. године.
Колико само у титоистичком (србомрзачком) ”црногорству” има произвољности, лажи и непојамног идиотлука!
