Pročitaj mi članak

Bojana Novaković: Kampovanjem branimo dušu Srbije

0

‘‘Meštani koji su došli u Beograd da kampuju su odlučili da oni treba da budu domaćini, doneli su pršute, kobasice, med, ajvar i oni hrane Beograd i pokazuju nam šta je ta duša Srbije koju branimo‘‘, rekla je glumica i koordinatorka kampanje „Marš sa Drine‘‘ Bojana Novaković, gostujući u emisiji „Intervju na mreži‘‘ direktno iz kampa kod Predsedništva.

Ма колико етно-село у Пионирском парку било лепо, не желе да наш сеоски народ живи по камповима и буде еколошка избеглица, навела је Новаковић.

ВИП места су резервисана за Бојану Новаковић и песникињу Љиљану Браловић – шатори најближи згради Председништва.

„Јутрос се нисмо видели са Вулетом (председником Александром Вучићем, прим. новинара), није нам махао, а нисмо видели ни да је дошао на посао‘‘, рекла је Новаковић.

Свако вече ће се по једно удружење у кампу представљати.

Новаковић каже да се осећа као мештанин долине Јадра, зато што је тамо живела, а тамо је и власница је имања.

Упитана шта би рекла председнику Србије да га види одговара да – нема више разговора и преговора, нити мољења. Имају јасан захтев за трајну експлоатацију литијума и бора у Србији, и ту постоје два одговора – ДА или НЕ. Ако је одговор државе „Не“ онда следи радикализација, поручила је Новаковић.

„Он нас прозива јавно, могу и ја њега јавно да прозивам. Ја бих му рекла да чак и хоће да разговара са неким од нас један на један – не може један на један, јер је овде цео народ. Нема више приватних разговора са њима, само пред камерама‘‘, поручила је.

Током трајања целог разговора, Новаковић је шетала кроз камп, а у разговору уживо је „упала“ песникиња Љиљана Браловић, чланица Савеза еколошких организација, која је рекла да морају да освоје слободу која нам је рођењем дата, али да су срећни због те борбе.

„Што нас се више буде борило, више ћемо бити слободни‘‘, поручила је Браловић.

Усвајање захтева за трајну забрану експлоатације литијума и бора спасила би и Рековац, Ваљево, Прањање, Јагодину, Косјерић, Добрињу, а не само долину Јадра. Грађане који питају ко ће да се бори за друга места попут Бора позива да се распитају које организације постоје у њиховом крају и да их подрже, попут борске организације „Борани се питају‘‘.

„Људи који та питања питају ниси отишли на Интернет да виде које групе код њих постоје. Него чекају да их Дневници информишу. Немојте то да радите‘‘, навела је она.

Мештани угрожених делова Србије, махом пољопривредници, имали су проблем да организују своја газдинства како док су у кампу.

Браловић је на протесту навела да ће морати да плати комшиницу да обрађују млеко уместо ње, али Новаковић открива да је комшиница то одлучила да уради бесплатно и да тако допринесе борби за завичај.

Маријана Петковић из „Не дамо Јадар“ није могла да дође јер је остала да чува шуму, власништво мештана, чији је један део бесправно посечен током протеста прошлог четвртка, каже глумица.

Мештани ће се смењивати, одлазиће и долазиће у камп, а Бојана и Љиљана планирају да ту буду све време.

Ту су мештани из већине угрожених места, али и из Београда, Лазаревца, Шапца. Лично је дошла да их подржи и девојка из Загреба.

У разговору са мештанима је сазнала да након укидања Просторног плана посебне намене Јадар, мештани врло мало могу да искоришћавају своју земљу и да не могу да планирају развој у будућности.

Куће које су мештани продавали Рио Тинту биће враћене мештанима, каже Новаковић, а од ове компаније зависи да ли ће их сама вратити или ће бити откупљене за врло малу цену.

„Немојте да терате пријатеље на протест него им објасните зашто вама то значи. Све своје слободно време сам уложила у ово и не терам никог мог да иде самном, него разговарам са њима и тако их привлачим да дођу. Не треба да будемо аутократе са својим пријатељима‘‘, навела је Новаковић.

Истакла је подршку Стивена Дозингера, америчког борца за људска права и адвоката који је провео деценије борећи се против енергетске компаније “Шеврон“ због загађења прашума Еквадора, који се због поступка Шеврона против њега налази преко 900 дана у кућном притвору.

Драго јој је што јавне личности не носе овај протест, већ обични људи – мештани угрожених места.