Београдски факултет су опустели, а на једном је посебно алармантно

08:20 02.11.2023.

На факултете београдског универзитета у академској 2023/24 години уписано је 12.417 бруцоша, док је остало непопуњено 2.896 места и то 1.365 буџетских и 1.531 место за самофинансирајуће студенте. Статистика показује да се из године у годину смањује број бруцоша и да је све већи број непопуњених места на факултетима. Највише слободних места остало је на Рударско- геолошком факултету, Технолошко- металуршком, Пољопривредном, Шумарском, Филолошком, Учитељском, Математичком и Физичком факултету. Да ситуација на Физичком факултету уопште није сјајна, видело се још у јуну, када се за наставнички смер пријавио само један бруцош. Декан Физичког факултета Иван Белча каже да треба да будемо уплашени јер све мање бруцоша уписује државне београдске факултете, док је на приватним факултетима повећан број уписаних студената. То, наглашава, показује да је друштво на најнижем могућем нивоу.

Статистика показује да се из године у годину смањује број бруцоша и да је све већи број непопуњених места на факултетима.

Прошле године на најстаријем универзитету у Србији остало је непопуњено 2.185 места, док је у академској 2021/22 години остало слободно 1.980 места, пише Euronews.

Највише слободних места ове академске године остало је на Рударско- геолошком факултету, Технолошко- металуршком, Пољопривредном, Шумарском, Филолошком, Учитељском, Математичком и Физичком факултету.

Како су рекли са Рударско-геолошког факултета, они су успели да попуне мање од 40 посто уписне квоте. Додају да постоји реална опасност, ако се такав тренд настави, да у наредним годинама останемо без кадрова који ће се бавити рударством.Декан Физичког факултета Универзитета у Београду Иван Белча који је у јуну имао само једног заинтересованог бруцоша за наставнички смер на овом факултету, каже да га незаинтересованост младих за студирање на београдским факултетима уопште не изненађује, али да је поражавајуће што број уписаних студената на приватним факултетима расте.

„Професорска занимања су проблем на нашем факултету. Није ни чудо што, паралелно, на Учитељском факултету имамо сличну ситуацију, као и на другим факултетима природно-математичког усмерења који се односе на наставу. Ту је велики пад. С друге стране, колико сам разумео колеге које су радиле анализу, имамо мањак студената на београдском универзитету, али зато приватни факултети који производе не знам кога и не знам шта, имају повећан број уписаних студената“, наводи декан Физичког факултета.

Наглашава да већа заинтересованост бруцоша за студирање на приватним факултетима говори о односу према образовању. То је, сматра, јако лоше.

„Једноставно, имате један део становништа који мисле да је важно добити само диплому, али не и знање. Има и тога. То је један мали део, али о томе треба повести рачуна. Зато мислм да треба да будемо уплашени јер је друштво на најнижем могућем нивоу и у овој земљи ће сада морати да се уради огромна реформа на свим пољима, не само на образовању. Образовање мора да бдуе најважније да би једна држава могла да преживи. Држава мора да уложи у наставу и у образовање“, истиче декан.

Декан додаје да нису у проблему само основне и средње школе, него и универзитети. Зато и плате професора морају бити достојне.

„Ви имате проблем и са возачима који иначе имају веће плате него наставници у средњој школи и о томе се говори годинама. С друге стране, имате исто то и на универзитету. Ниске плате на универзитету. Ништа није лоше да просечна плата возача у ГСПу буде већа од средње плате у Србији, међутим ако желите да подигнете друштво, ви морате да кренете од образовање и нема друге. Нема ни науке“, сматра декан.

Највећа заинтересованост за ФОН, ЕТФ, Факултет безбедност и Архитектонски

У првом уписном року, према подацима са факултета Универзитета у Београду примљено је 11.576 студената, а укупан број преосталих места је 3.737, од чега је за студије на терет државног буџета слободно 1.891 место и 1.846 места за самофинансирање, објављено је на сајту Универзитета у Београду.

Проректор за наставу Универзитета у Београду (УБ) Дејан Филиповић рекао је за Танјуг да су на четири факултета УБ подељени сви индекси: на Факултету организационих наука, Електротехничком, Архитектонском и Факултету безбедности.

„На Факултету спорта и физичког васпитања преостало је три места, на Фармацеутском пет места (за студије на енглеском). Поред четири попуњена факултета (за буџет и самофинансирање) на још на седам факултета није остало ниједно буџетско место. То су Правни и Економски факултет, Факултет политичких наука, Факултет спорта и физичког васпитања, Ветеринарски, Стоматолошки и Фармацеутски факултет. На преосталих 20 факултета остало је слободних буџетских места, али су на већини попуњена сва буџетска места на одређеним студијским програмима“, рекао је тада Филиповић, наводи се на сајту УБ, преноси Танјуг.

Демографија, скуп живот у Београду, студирање у иностранству

Декан Машинског факултета у Београду проф. Владимир Поповић казао је за Euronews каже да постоје три објашњења зашто се сваке године повећава број непопуњених места намењен бруцошима. То су демографија, скуп живот у Београду и одлазак у иностранство на студирање.

„Сваке године све је мање матураната. Друго објашњење су трошкови живота у Београду, те се деца одлучују да остају у свом родном месту. И треће – током ковида било је тешко отићи на студирање у иностранство и углавном су деца остајала у Србији. Сада верујем да је један део деце отишао да студира ван“, рекао је Поповић.